Danas poslanički izbori u Grčkoj
U Grčkoj se danas, na prevremenim poslaničkim izborima glasa za novi saziv Skupštine, da bi se posle pola godine, umesto privremene vlade koju su nametnuli dužnička kriza države i strani poverioci na čelu sa EU, izabrala nova, stalna Vlada i sprovela reforme kojima javnost nije naklonjena.
Birališta su otvorena jutros u Grčkoj za poslaničke izbore koji se održavaju u znaku pada popularnosti dve najjače partije - konzervativne Nove Demokratije i socijalista PASOK-a.
Izborna mesta otvorena su u 7.00 po lokalnom vremenu ( 6.00 po centralnoevropskom vremenu) a zatvoriće se u 19.00 časova (18.00 po centralnoevropskom vremenu).
Oko 9,8 miliona ljudi ima pravo glasa. Odmah posle zatvaranja birališta biće objavljeni preliminarni rezultati dobijeni na osnovu izlaznih anketa, a prvi reprezentativni rezultati se očekuju posle 22.00 po centralnoevropskom vremenu.
Rekordan broj stranaka, 32, kvalifikovao se za neizvesnu trku za 300 poslaničkih mesta. Na vidiku još nema pobednika. Vladu će, po svemu sudeći, činiti neka postizborna koalicija koju čekaju malo vlasti i preveliki dugovi.
|
Sve neizvesnosti – ako ih večeras potvrde rezultati glasanja, biće razrešene do četvrtka, 17. maja kada bi trebalo da se prvi put sastane Skupština Grčke u novom sastavu. Tada će se znati da li je moguće formirati Vladu za šta je Nova demokratija u lakoj, nesigurnoj prednosti ili će Grci ponovo na izbore. |
Dve do sada vodeće stranke – socijalistički PASOK i desničarska Nova demokratija po anketama jedva ukupno privlače 30-tak odsto birača, četvrtina birača bi mogla bojkotovati izbore, a oko polovine glasača se opredeljuje za sasvim nove partije koje propagiraju reviziju nametnutih mera štednje i, umesto toga, snažno ulaganje u razvoj da bi se namaklo novca za više od 100 milijardi evra preostalog duga i da bi se smanjila nezaposlenost koja je iznad 16 odsto.
Ima procena da će, posle dosadašnje, privremene, i novu, koalicionu vladu, predvoditi Lukas Papadimos (65) – ekonomista, nesporni stručnjak za finansije, bivši guvener (centralne) Banke Grčke, a do pred kraj prošle godine i potpredsednik Evropske centralne banke.
Papadimosova vlada je progurala sve mere koje su zahtevali poverioci. Oni očekuju da nova vlada obezbedi sprovođenje dogovorenih reformi i mera i da vrati dugove i plaća račune.
Za glasove 9,8 miliona birača, u 56 izbornih okruga – na koliko je podeljena Grčka, nadmetaće se 32 stranke i grupe od kojih je svega sedam postojalo pre ovih izbora. Minimum za ulazak u Skupštinu je tri odsto i ankete pokazuju da će se njen sastav bitno promeniti – da će poslanička mesta podeliti desetak stranaka.
U načelu, premijer postaje vođa one stranke koja osvoji apsolutnu većinu poslaničkih mesta. Ukoliko nikome ne uspe da osvoji tu većinu, predsednik Republike daje šefu stranke koja ima relativnu većinu, "probni mandat" - da pokuša da formira vladu koja bi imala podršku Skupštine. Ako šefu te stranke to ne uspe u roku od tri dana, probni, takođe trodnevni mandat redom dobijaju vođe naredne dve slabije plasirane stranke. Ukoliko ni oni ne uspeju u formiranju vlade, slede novi izbori.
