Da li će Britanija proći kao Jugoslavija?
Niko ne predviđa da će Britaniju rasparčati etničko krvoproliće, ali postoji nekoliko upadljivih pravnih i političkih paralela između onoga što se dogodilo Jugoslaviji i onoga što se može desiti Ujedinjenom Kraljevstvu.
|
Pre 20 godina Jugoslavija je rasturana u krvi, a u centru svetske pažnje bila je dramatična opsada Sarajeva. Sada Britanci počinju da razmišljaju o balkanizaciji Ujedinjenog Kraljevstva. Apsurdno? Igor Stiks, pisac iz Sarajeva, koji živi u Edinburgu, podsetio me je da je to ono što su Jugosloveni mislili pre nego što im se zemlja raspala. |
Prvo, malo istorije. Škotska nacionalna partija (SNP), koja se zalaže za nezavisnost, dobila je prošlogodišnje izbore u Škotskoj sa 45,4 odsto glasova. Ankete, međutim, pokazuju da samo oko jedne trećine Škota podržava nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva. SNP se nada da će uspeti da promeni taj odnos do proleća 2014. godine, za kada je planiran referendum o nezavisnosti.
Škotska ima parlament od 1999. godine. Engleska ga nema. Ta neusaglašenost, žale se neki Englezi, znači da Škoti mogu, kroz Britanski parlament, da učestvuju u odlučivanju po određenim pitanjima koja se tiču Engleske, kao što je više obrazovanje, dok istovremno nemaju ingerencije nad istovrsnim pitanjima koja su preneta Škotima.
Prikladan za poređenje je primer Srbije i Kosova. Pre nego što je autonomni status Kosova ukinut 1989. godine, Srbi su se žalili da su kosovski poslanici u srpskom parlamentu mogli da odlučuju o pitanjima važnim za Srbiju, ali da suprotno nije bilo moguće.
Razlike su očigledne. Škoti i Englezi nisu proganjali jedni druge sećanjima. Englezi ne smatraju Škotsku kolevkom svoje nacije, kao Srbi Kosovo. Ne postoje engleski ni velški manastiri u Škotskoj, niti škotske enklave u Engleskoj.
Ipak, zapanjen sam koliko često se u Škotskoj prave reference na Balkan. Jedan zvaničnik Škotske nacionalne partije objasnio mi je da Škotska više liči na Crnu Goru nego na Kosovo. Hteo je da kaže da bi škotska nezavisnost pre bila sporazumni razvod, praćen relativnom harmonijom pre nego godinama natezanja i napetosti.
Bilo bi, međutim, komplikovanih pitanja ako bi škotska nezavisnost uspela. Ko bi bio zakonski naslednik Ujedinjenog Kraljevstva? Ostatak Ujedinjenog Kraljevstva, svakako? Ne mora da znači. U kratkom periodu zajednice, posle raspada Jugoslavije, Srbija i Crna Gora pokušale su da se predstave kao država naslednica stare zemlje, ali bez mnogo uspeha. Na kraju, svih šest republika bivše Jugoslavije poglašene su naslednicama.
Ako Škotska napusti Ujedinjeno Kraljevstvo, tvrde škotski indipendentisti, ona i ostatak Velike Britanije podjednako bi bile naslednice, pošto bi uniju Engleske i Škotske, sklopljena 1707, voljno raskinule obe strane. Relevantan primer je Čehoslovačka, gde su i Češka i Slovačka smatrane državama naslednicama posle "plišanog razvoda" iz 1993. godine.
Spor može izgledati volšebno, ali je značajan. Da li bi nezavisna Škotska, na primer, i dalje bila članica Evropske unije? Ne, tvrde protivnici nezavisnosti, morala bi ponovo da se kandiduje za članstvo. Besmislica, tvrdi SNP, ističući da nikada ne bi ni napuštala EU.
Neki daju drugo, manje laskavo poređenje sa Balkanom. "Da li neko ozbiljno predlaže da se Škotska stavi iza Albanije i Makedonije, da čeka u redu za ulazak u EU?", pita portparol SNP-a zadužen za međunarodne odnose i odbranu Angus Robertson. "To je ludost."
A šta je sa državama, poput Španije, koje ne priznaju nezavisnost Kosova usled zabrinutosti zbog sopstvenih secesionističkih pokreta? Ser Malkom Rifkind, bivši britanski sekretar spoljnih poslova iz Škotske, smatra da je SNP naivan ako misli da oko toga nema problema. Španija će, prema njegovom mišljenju, iskoristiti svaki razlog da oteža prijem nezavisne Škotske u članstvo EU. (Španska vlada rekla je da će to i uraditi.)
Neuobičajeno kao što možda izgleda, možda već postoji škotski domino-efekat na Balkanu. Španija je, u poslednje, postala manje opstruktivna po pitanju odnosa EU sa Kosovom. Ali, kako navodi diplomatski izvor, taj kratkotrajni period detanta se, izgleda, završava zahvaljujući škotskim planovima za raspisivanje referenduma.
|
Gospodin Stiks bavi se pitanjima građanstva u bivšoj Jugoslaviji na Univetzitetu u Edinburgu. Na osnovu svog iskustva kaže da je bivšim Jugoslovenima rečeno: "Sve će ostati isto, a vi ćete biti bogatiji." Kaže da se slično poručuje i u Škotskoj, sa fokusom na naftu. "Ne kažu vam šta ćete izgubiti."
|
Jedna od lekcija iz Jugoslavije jeste da je jednom kada proces raspada zemlje počne veoma teško znati kada će da se završi. U Škotskoj su neki već počeli da se interesuju za budućnost ostrva Orkni i naftom bogatih Šetlanda, na severu, čija se istorija razlikuje od ostatka zemlje.
Šta ako bi ta ostrva izglasala da ostanu deo Ujedinjenog Kraljevstva, a ostatak Škotske ne? Da li bi ona mogla da se odvoje od Škotske? Ideja o sličnosti sa srpskim institucijama na severu Kosova u Severnom moru izgleda apsurdno. Ali ko zna?
Podjednako sam mislio da je vraćanje u istoriju vekovima unazad, kako bi se opravdali postupci u sadašnjosti, prvenstveno odlika balkanskih političara: Kosovska bitka iz 1389. je tipičan primer za Srbe. Ali se Angus Mek Nil, iz SNP, rado koristi time osvrćući se na 1266. godinu.
Još jedan element je efekat moguće škotske nezavisnosti na Severnu Irsku, gde istorija protestantsko-katorličkih neprijateljstava podseća na bodanske poteškoće. Patrik Gregori, novinar iz Severene Irske, kaže da bi škotska deklaracija o nezavisnosti "definitivno ponovo pokrenula nestabilnost".
Možda najznačajnije sporno pitanje jeste nafta u Severnom moru (da ne pominjem gas). Ujedinjeno Kraljevstvo ima prava na 16 od 23 biliona barela crnog zlata, koje tek treba da bude iskopano. Linija razgraničava engleska i škotska ribolovna prava. Oko 95 odsto energetskih rezervi leži na škotskoj strani. Engleska, ili "bivše Ujedinjeno Kraljevstvo", mogla bi da osporava granicu ako oseti potrebu za tim. Da li bi Engleska i Škotska slučaj dovele do Međunarodnog suda pravde, kao što su to bivše jugoslovenske republike učinile u nekom trenutku.
