Ruse ubija avganistanski heroin
Broj ljudi u Rusiji inficiranih HIV-virusom porastao je u 2011. za pet odsto u odnosu na prethodnu godinu. Lekari kažu da je lani kod 62.000 ljudi pronađen opaki virus. Najteža situacija je u Sibiru, zatim u gradovima na Uralu i Povoložju. Više od polovine inficiranih su žene. Osnovni “krivac” je - avganistanski heroin.
General Viktor Ivanov, direktor Federalne službe za borbu protiv narkotika, kaže da u Rusiji godišnje zbog upotrebe droge umre do 140.000 mladih ljudi. Po tom pokazatelju Rusija je prva na svetu.
Postoji predrasuda da se droga koristi samo u velegradovima. Istraživanje sprovedeno u školama Dagestana pokazalo je da narkotike prvi put deca probaju u devetom ili desetom razredu. Vlasti te republike tvrde da je problem narkomanije u njihovoj sredini opasniji od terorizma.
Veliki problem je što se granica između Avganistana i Tadžikistana loše kontroliše, pa narko-trgovci bez većih problema prevoze heroin. Nevolja je tim veća što su u tranzit heroina iz Avganistana uključeni i policajci u Tadžikistanu i Kirgistanu. Poslednjih godina bili su i veliki skandali, jer su neki rođaci najviših rukovodilaca te dve spomenute zemlje bili u lancu narko-trgovaca.
Da bi se zaustavio rast broja narkomana u Rusiji se poslednjih godina mnogo govori o uvođenju testiranja koje bi pokazalo koristi li neko drogu, od škole pa do prijema na posao. Predsednik Rusije Medvedev insistira da se zakonom reguliše da regioni imaju pravo da testiraju učenike.
Koliko je tačno narkomana u Rusiji niko ne zna, a eksperti ocenjuju da u toj zemlji narkotike koristi više od 2,5 miliona ljudi, od čega su više od 70 odsto mladi. Sada čak i među decom od 11 ili 12 godina ima dečaka i devojčica koji su probali drogu.
Vlasti insistiraju da klubovi za zabavu i odmor u kojima se prodaje droga moraju da budu zatvoreni, a da vlasnici budu kažnjavani. Do sada nije bilo zakonom određeno da i vlasnici klubova moraju snositi odgovornost ako se u njihovim prostorima prodaju narkotici.
Testiranje u školama će se obavljati u dve etape. Prvo će biti sprovedeno sociološko istraživanje, a zatim bi testiranje bilo dobrovoljno za decu do 13 godina. Na osnovu sociološkog testiranja, biće utvrđene tzv. grupe rizika, a zatim će se obaviti medicinska testiranja.
