Svaki Nemac u proseku baci 82 kg hrane godišnje
Svaki građanin Nemačke baci godišnje u proseku 82 kilograma hrane, a najmanje 65 odsto od toga su namirnice koje bi još mogle da se koriste, navedeno je u studiji Univerziteta u Štutgartu koju je objavilo Savezno ministastvo za poljoprivredu i zaštitu potrošača.
Prema navodima studije, privatna domaćinstva, hoteli, restorani i industrija godišnje bace u smeće 11 miliona tona životnih namirnica. Kako se navodi u studiji, najveći deo hrane (61 odsto) baca se u domaćinstvima, potom u restoranima i kantinama, te u industriji.
Od oko 82 kilograma hrane, koliko svaki Nemac u proseku godišnje baci, 65 odsto čine potpuno ili delimično upotrebljive namirnice čija je vrednost oko 235 evra.
To znači da četvoročlana porodica godišnje baci hranu u vrednosti od 940 evra. Za čitavu zemlju to znači bačene namirnice u vrednosti od 21,6 milijardi evra, što Ministarstvo poljoprivrede u saopštenju naziva "rasipništvom koje se može izbeći".
Količina hrane koja se godišnje u Nemačkoj baci mogla bi da se natovari u 275.000 kamiona zapremine od 40 tona, a oni bi, jedan iza drugog, činili kolonu dugu 4.500 kilometara, što je udaljenost od Berlina do Novosibirska.
U kontejnerima za smeće najčešće završava povrće i voće koje čini 44 odsto bačenih životnih namirnica. Savezno ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu potrošača rezultate studije sada želi da iskoristi kao osnovu za pokretanje kampanje "Previše dobro za kontejner" kojom građani treba da se podstaknu da manje bacaju hranu.
Već ove sedmice bi u saradnji sa trgovinskim firmama trebalo da počne akcija obaveštavanja građana o tome kako treba tumačiti rok trajanja namirnica koji je naveden na pakovanjima, s obzirom da je najveći deo njih upotrebljiv i posle isteka tog roka.
Krajem marta u Berlinu će biti održana i velika konferencija na ovu temu uz učešće proizvođača, ugostiteljske i hotelske branše, organizacija za zaštitu potrošača, humanitarnih i crkvenih organizacija.
U nizu nemačkih gradova postoje organizacije koje pred kraj radnog vremena iz samoposluga od životnih namirnica spremljenih za bacanje izdvajaju još kvalitetnu i upotrebljivu hranu i razvoze je po ustanovama koje se brinu o siromašnima. Često je, kako navode aktivisti ovih organizacija, reč o namirnicama čiji rok trajanja
još uopšte nije nistekao, o glavicama salate sa nekoliko suvih listova ili voću koje više ne izgleda "dovoljno lepo" u izlozima i policama.
Samo u Evropi, kako povodom najavljene kampanje podsećaju humanitarne organizacije, 80 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Za čak 18 miliona ljudi nužna je i pomoć u hrani.
