Galama o Srebrenici, muk o Jasenovcu
U Parlamentu Australije, uprkos tome što su neki mediji tako objavili, prošle nedelje nije usvojena rezolucija, nego poslanička inicijativa o Srebrenici. Takođe, nije prošao ni prošlogodišnji predlog da se u istom Parlamentu obeležava 11. jul kao dan sećanja na žrtve Srebrenice. Ono što je usvojeno, jeste zaključak koji doslovno glasi da "godišnjica srebreničkog genocida treba da služi kao vreme podsećanja na žrtve".
Pre ovog glasanja, u novembru prošle godine, kao što su "Vesti" pisale, član Parlamenta iz Melburna Majkl Denbi podneo je originalni predlog kojim bi se, rezolucijom o Srebrenici, u Parlamentu obeležavala "godišnjica od događaja u kojima su snage bosanskih Srba ubile više od 7.000 bosanskih muslimana, muškaraca, a nakon zauzimanja Srebrenice, jula 1995. godine".
U tom predlogu, takođe, navedeno je da su "dela počinjena u Srebrenici imala specifičan cilj da unište deo, grupu muslimana iz Bosne i Hercegovine".
"To je bio čin genocida koji su počinili članovi vojske Republike Srpske u Srebrenici i
Doprinos uglednog Arnauta
Vijeće bh. organizacija navodi da je "čin usvajanja rezolucije bio samo posljednja karika u dvogodišnjim diplomatskim aktivnostima i lobiranjima koja je pokrenulo i vodilo Vijeće bh. organizacija Australije. Posebnu zahvalu i ogromno priznanje Vijeće upućuje ambasadoru BiH u Kanberi dru Damiru Arnautu koji je osim diplomatskog lobiranja i pomaganja da rezolucija uđe u raspravu u parlament, učinio velike napore u vezi sa pripremom teksta rezolucije koju je upravo dr Arnaut kao ugledni i svjetski priznati pravnik finalizirao i dao joj završni pečat". |
oko nje oko 13. jula 1995. godine", navedeno je dalje uz napomenu da je "ove nalaze potvrdio Međunarodni sud pravde i Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji".
Nakon podnošenja predloga i debate u kojoj je gospodina Denbija podržalo više članova Parlamenta, mahom iz Laburističke partije, reagovala je i ovdašnja srpska zajednica o čemu su "Vesti" takođe iscrpno izvestile.
U to vreme, više Srba pojedinaca i srpskih organizacija obratilo se pojedinačno članovima Parlamenta sa upozorenjem da bi usvajanje ovakvog dokumenta značilo "prenošenje balkanskog konflikta u multikulturnu Australiju". Takođe je, uz sva ostala, postavljeno i pitanje zašto, na primer, Australija ne beleži zločine nad drugim narodima, kao što je bio logor u Jasenovcu.
Kada je, posle letnje pauze, predlog opet stavljen na dnevni red, ponovo se sa protestima članovima parlamenta obratilo više srpskih organizacija. Nakon što je izmenjeni predlog prihvaćen, Vijeće bh. zajednica Australije označilo je dan glasanja u parlamentu, prošli četvrtak, kao "dan koji će ući u historiju Australije".
Među onima, međutim, koji nisu pozdravili ovo glasanje, bili su i Srbi za pravdu i demokratiju koji su Laburističkoj partiji zapretili bojkotom srpskih glasača.
U ovom trenutku još nije jasno na koji način, gde i ko će u Australiji obeležavati dan sećanja na žrtve Srebrenice.
U narednim brojevima, "Vesti" će pratiti reagovanja na "balkansku odluku" Australijskog parlamenta.
Jednostran pristup ratu u Bosni
"Ako je Laburistička partija odlučila da aktivno deluje protiv srpskih interesa, onda ona treba da očekuje konsekvence od birača u Blektaunu, Liverpulu i Ferfildu, kao i drugim australijskim izbornim područjima", navodi se u saopštenju Srba za pravdu i demokratiju. Ova organizacija takođe poziva "sve zabrinute srpske glasače da idu i traže sastanak sa lokalnim članom vlade i jasno im iznesu svoju ličnu zabrinutost zbog jednostranog predstavljanja bosanskog građanskog rata i potrebe da se poštuju sve žrtve tog konflikta".
|
