Pola veka od kubanske krize (4): Slušajte Radio Moskvu

Sovjeti su u Belu kuću poslali Andreja Gromika, svog lukavog šefa diplomatije od koga je Džon Kenedi pokušao da izvuče šta zaista SSSR namerava na Kubi.

Velesile ispipavaju pulseve: Andrej Gromiko (u sredini) sa Džonom Kenedijem u Beloj kući

Foj Koler, novoimenovani američki ambasador u Moskvi, 17. oktobra 1962. stigao je u Kremlj na sastanak s Hruščovom. Sovjetski lider je govorio mirno, što je Kolera, prema depešama poslatim u Vašington, uverilo da Sovjeti ne nameravaju da izazovu bilo kakvu međunarodnu krizu, niti nameravaju da traže bilo kakve ustupke.

Štaviše, Hruščov je izrazio želju da doputuje u SAD u narednih osam nedelja kako bi se Kenedijem razgovarao o osetljivim pitanjima u odnosima dve sile, poput Berlina i Kube.

Međutim, brzo je protumačeno kako je pravi Hruščovljev plan da na Kubi rasporedi i stavi u pripravnost rakete, a zatim dođe na razgovore s Kenedijem i praktično ga stavi pred svršen čin, pojačavajući tako svoju pregovaračku poziciju. Ispostavilo se, takođe, da sada i Sovjeti znaju da su Amerikanci otkrili rakete na Kubi.

Nasmejani ministar

Kako bi se ipak opipao puls među silama, Sovjeti su odlučili da u Belu kuću pošalju šefa diplomatije Andreja Gromika koji je, istog dana kada je Hruščov razgovarao s američkim ambasadorom, već bio na putu za Vašington. Kenedi je bio nervozan uoči dočeka Gromika. Bela kuća bila je puna novinara željnih da zabeleže svaku moguću reč sa sastanka 18. oktobra.

- Sad ćemo čuti šta će Gromiko reći. Možda nam bude jasnije šta to, dođavola, planiraju na Kubi - kroz zube je Kenedi govorio pres sekretaru Bele kuće, i direktno upitao visokog sovjetskog gosta: - Gospodine ministre, želim da nešto razjasnimo odmah. Da li mi možete pružiti uveravanja da na Kubi nema ofanzivnog sovjetskog naoružanja?

- Gospodine predsedniče, ja nemam ništa da dodam izjavi koju je Hruščov dao za Radio Moskvu - uz osmeh je, kratko, odgovorio Gromiko, pored kojeg je sedeo i sovjetski ambasador u SAD Dobrinjin. - Dakle, ako sam dobro razumeo, vi tvrdite da na Kubi nema sovjetskog ofanzivnog naoružanja? - ponovio je Kenedi. - Naravno - opet će uz osmeh Gromiko.

Posle kratke sesije fotografisanja i uglavnom praznih izjava za štampu, Gromiko je otputovao. - Prokletnik! Gleda me u oči i laže - besneo je Kenedi u razgovoru sa sekretarom za odbranu Bobom Meknamarom i generalima.

Gromiko je uveravao Kenedija da je jedina sovjetska pomoć Kubi u poljoprivredi i osvajanju zemljišta, ali je i priznao da je Sovjetski Savez isporučio neznatne količine defanzivnog oružja Kubi.

Ono što Gromiko nije znao dok je razgovarao s Kenedijem jeste to da predsednik SAD ne samo što zna svaki detalj operacija na Kubi, već i da se satelitski snimci raketa nalaze u istoj prostoriji u kojoj su razgovarali. Sada više SAD nisu imale šta da čekaju. Vreme je radilo protiv njih. Sovjete je trebalo najpre razotkriti.

Pozornica je trebalo da budu Ujedinjene nacije. SAD su uz asistenciju Britanije podnele 19. oktobra predlog rezolucije u kojem se zahtevalo od Generalne skupštine UN da se insistira na zaključenju sporazuma o obustavljanju nuklearnih proba uz efikasnu međunarodnu verifikaciju.

Zanimljivo je da je rezolucija predložena samo 90 minuta posle slične koju je predložilo 30 drugih zemalja članica UN.

Očigledno je time Amerika želela da pošalje svetu pozitivnu poruku o svojoj želji za smanjenjem nuklearnog oružja, i time svetsko javno mnjenje okrene na svoju stranu u konfliktu protiv zemlje koja se bavi širenjem nuklearnog oružja. Takođe je i odložena odluka SAD o sankcijama protiv svih brodova koji prenose teret na Kubu.

Kenedi je bio pod ogromnim pritiskom generala da donese odluku o napadu.
Veče pre dolaska Gromika, Bobi Kenedi je držao beskrajno duge sastanke Ekskoma.

- Ne, ne i ne! Ne možemo samo da razgovaramo o raznim varijantama vojne intervencije - govorio je Bobi, umoran i besan istovremeno, a onda se okrenuo sekretaru Meknamari. - Bobe, daj mi nešto. Bilo šta. Ma koliko da glupo zvuči, daj mi nešto - molio je mlađi Kenedi.

Da li su Sovjeti naoružali Kubu?: Robert Meknamara i general Maksvel sa Džonom Kenedijem

Meknamara je odlučio da iznese opciju na sto.

Čim je zaustio, generali su krenuli da vrte glavom, znajući da će se za tu opciju Kenedi uhvatiti čim je čuje.

- Imamo jedan plan. Star je, nedovršen i ne znamo da li bi funkcionisao - počeo je Meknamara.

Bobi je sedeo pored njega, podvrnutih rukava, vidno umoran, jednom rukom oslonjen na Meknamarinu stolicu dok je drugom kružnim pokretima ohrabrivao Meknamaru da nastavi.

- Plan je u suštini blokada Kube.

Naravno, ne možemo ga zvati blokadom jer je to tehnički objava rata, pa smo smislili naziv karantin.

Naša ratna mornarica bi zabranila dopremanje novih raketa na Kubu, ali je manjkavost plana to što se blokadom ne uklanjaju rakete koje su već tamo - završio je Meknamara.

Predsednik je jutro posle sastanka još bio pod pritiskom generala.
- Gospodine predsedniče, dajte mi naredbu sada i moji momci će biti spremni za napad unutar tri dana - odlučan je bio komandant vazduhoplovstva general Le Mej.
 

Kenedi još nije dobijao odgovor na svoje zahteve o više opcija među kojima će birati najbolju. - Generale, mislite li da je to najbolji put odavde? - pitao je predsednik.

- Gospodine predsedniče, mislim da je to jedini put odavde. Amerika je u opasnosti. Naša je dužnost da uklonimo te rakete. Veliki crveni pas kopa u našem zadnjem dvorištu i mi imamo pravo da ga upucamo! - rekao je Le Mej i nastavio:

- Vaša priča o blokadi će kod saveznika izgledati kao veoma slab odgovor. Verujem da bi isto mislila i većina građana. U lošem ste položaju gospodine predsedniče - završio je Le Mej.

Poslednja rečenica je trgla Kenedija koji je bio zagledan kroz prozor. Na petama se okrenuo i napravio nekoliko koraka prema generalu Le Meju. - Šta ste rekli, generale? - U lošem ste položaju - uporan je bio Le Mej. - Pa, generale, možda niste primetili, vi ste u tom položaju zajedno sa mnom - odgovorio je Kenedi.

Bezbrižni general

Kertis Le Mej

Kako se rasprava ne bi pretvorila u ličnu, što je bila ozbiljna mogućnost, Kenedi je sad zatražio od generala Le Meja odgovore na pitanja o posledicama vazdušnih udara.

- Generale, šta će Sovjeti učiniti kad ih napadnemo? - pitao je predsednik.
- Ništa! - samouvereno će Le Mej.

- Ništa? - Ništa, jer jedini izbor koji bi imali je onaj koji ne mogu odabrati - objasnio je general Le Mej.

- Generale, kad budemo pogodili njihove baze na Kubi stradaće i neko od sovjetskog osoblja. A tada, verujte mi, oni će odgovoriti.

Kako bismo mi reagovali da oni ubiju naše vojnike? Nešto će učiniti, generale. To vam garantujem! - zaključio je Kenedi. Ipak, naložio je armiji da, počev od narednog jutra u osam sati avijacija i mornarica budu u višem nivou pripravnosti.

Sutra: Karibi u karantinu