Otkriće jezera Vostok ravno čoveku na Mesecu

Pronalazak ogromnog slatkovodnog jezera koje je milionima godina bilo skriveno ispod nekoliko kilometara antarktičkog leda može se uporediti sa dolaskom prvog čoveka na Mesec, navode ruski istraživači.

Satelitski snimak jezera na Antarktiku

 

U jezeru Vostok mogli bi da se nalaze živi organizmi koji su 20 miliona godina bili zarobljeni u ledenoj tami, a jezero bi moglo da ponudi i tragove za potragu za životom na drugim mestima u Solarnom sistemu.

Naučnici su do površine jezera, najvećeg od blizu 400 jezera pod ledom na Antarktiku, stigli nakon više od dve decenije bušenja, i to je veliki uspeh na koji su naučnici širom sveta dugo čekali.

"Najjednostavnije rečeno, to može da izmeni način na koji razmišljamo o životu", kazao je šef naučnog odseka u američkoj agenciji NASA Valed Abdalati.

Ruski tim do jezera je stigao u nedelju, na dubini od 3.769 metara, oko 1.300 kilometara istočno od Južnog pola u centralnom delu kontinenta.

Naučnici se nadaju da će jezero pružiti uvid u mikropske žive organizme koji su postojali pre Ledenog doba i nisu vidljivi golim okom.

Naučnici veruju da mikropski život postoji u mračnim dubinama jezera, uprkos uslovima visokog pritiska i konstantne hladnoće, sličnim onima koji, kako se veruje, vladaju ispod leda na Marsu, Jupiterovom mesecu Evropi i Saturnovom mesecu Enseladusu.

Direktor ruskog Instituta za istraživanje Arktika i Antarktika Valerij Lukin rekao je da je pronalazak jezera nalik na američku pobedu u svemirskoj trci 1969.

"Mislim da je fer uporediti ovaj projekat sa letom na Mesec", kazao je Lukin, koji je nadgledao misiju i saopštio vest o njenom uspehu.

Američki i britanski tim rade na bušotinama kako bi pronašli sopstvena jezera pod ledom na Antarktiku, ali su ona, po rečima ekspertkinje sa Univerziteta Kolumbija Robin Bel, znatno manja i "mlađa" od Vostoka.

"To je nalik istraživanju druge planete, osim što je ova naša", kazala je.

Sa dužinom od 250 kilometara i širinom od 50 kilometara, jezero Vostok je veličine jezera Ontario, koje se nalazi između SAD i Kanade. Od zaleđivanja ga čuva više od dve milje debela kora leda koja se ponaša kao ćebe, održavajući toplotu koju generiše geotermalna energija ispod nje.

Lukin je izrazio očekivanje da će u jezeru biti pronađene bakterije koje se hrane hemijskim reakcijama u tami, verovatno slične onima u dubinama okeanskog dna, ali koje su stare više miliona godina. "One su pratile drugačije zakone evolucije koji su za naš još nepoznati", kazao je.

Istraživanje jezera Vostok pružiće i uvid u poreklo Antarktika koji je, prema verovanju mnogih, u davnoj prošlosti bio deo većeg kontinenta.

Projekat će, takođe, omogućiti testiranje tehnologija koje se mogu koristiti pri istraživanju drugih ledenih svetova. "Uslovi u jezerima pod ledom na Antarktiku najbliži su onima koje naučnici očekuju u vanzemaljskom životu", kazao je Lukin.

Temperatura u stanici Vostok na površini iznad jezera je najniža ikada zabeležena na Zemlji - minus 89 stepeni Celzijusa. Uslove istraživanja otežava i nadmorska visina od 3.300 metara.

Neki kritičari navode da bi više od 60 tona maziva i antifriza korišćenih pri bušenju moglo da kontaminira jezero. Robin Bel je ocenila da ruski tim ulaže velike napore da do toga ne dođe.

Tvrdnju da se pod antarktičkim ledom nalaze jezera prvi je krajem 19. veka izneo ruski naučnik i anarhista, princ Pjotr Kropotkin. Ruski geograf Andrej Kapica odredio je verovatne lokacije jezera i dao im imena posle sovjetskih misija na Antarktiku 1950-ih i 1960-ih godina, ali su njihovo postojanje tek 1994. potvrdili ruski i britanski naučnici.

Bušenje leda počelo je 1989. i teklo je sporo zbog nedostatka novca, kvarova opreme, ekoloških razloga i hladnoće.