Rusi stigli do jezera Vostok i ispod leda otkrili - nacistički bunker!
Ruski naučnici prvi su u istoriji koji su uspeli da dođu do tajanstvenog jezera Vostok koje se skriva ispod 3,7 kilometara debelog leda na Antarktiku. Ovo jezero najveće je u mreži 200 subglacijalnih jezera Antarktika. Iako se veruje da do njega niko nikada nije došao, ovih dana su se pojavile informacije da su nacisti tamo uspeli da sagrade tajni bunker.
Čast da budu prvi ljudi koji su stigli do Vostoka pripala je ruskim naučnicima, iako se prema nekim pisanjima stranih medija, sumnja da su tamo pre njih ipak stigli nacisti i da se tajni bunker sa Hitlerovom arhivom nalazi u blizini mesta gde su Rusi u nedelju prestali da buše na dubini od 3.768 metara stigavši do površine subglacijalnog jezera.
|
Pročitajte još: Ruski naučnici izgubljeni na Antarktiku, sonar šalje jezive zvuke |
Kako naučnici kreću u potragu za novim formama života, ruska državna novinska agencija izbacila je vest da bi se Hitlerovo tajno skladište sa arhivama moglo nalaziti zakopano u ledenom bunkeru na istom mestu.
- Sumnja se da su se krajem Drugog svetskog rata nacisti premestili na Južni pol gde su počeli da grade bazu na jezeru Vostok - objavila je ruska agencija RIA Novosti.
Kako se navodi, admiral Karl Donitiz 1943. izjavio je da je Nemačka ponosna na svoju flotu koja je napravila neverovatnu tvrđavu za Firera na kraju sveta, na Antarktiku, a prema nemačkim arhivama, mesecima nakon što su se nacisti predali saveznicima, podmornica U-530 stigla je na Južni pol.
Sa druge strane, pre postizanja ovog neverovatnog uspeha ruskih naučnika, pojavila se bojazan za sigurnost naučnika jer su američke kolege pre nekoliko dana izgubile njihov radarski kontakt, ali su naknadno ponovo postali vidljivi na radaru.
Jezero Vostok najveće je na Antraktiku, površine otprilike kao Ontario, a naučnici još dodaju da ono nije bilo izloženo svetlosti punih 20 miliona godina.
Upravo će ovakve njegove karakteristike pružiti naučnicima mogućnost da saznaju postoji li život na drugim svemirskim telima poput Jupiterovog satelita Evrope ili Saturnovog Enceladusa na kojima su uslovi slični ulovima jezera Vostok.
- Ovo je nešto što nikad ranije nije urađeno - u pitanju je jedinstvena bušotina, jedinstveno jezero, i mislim da ćemo pronaći jedinstvene organizme - smatra profesor Priskju, mikrobiolog sa Univerziteta Montana i veteran istraživanja na Antarktiku, koji je doputovao da bi se uključio u sadašnje istraživanje.
Kako BBC prenosi, AARI tim počeo je sa bušenjem 2. januara i dnevno su napredovali za oko 1,73 metra, da bi deset dana kasnije stigli do poslednjih desetak metara kada su veliku bušilicu zamenili manjom opremljenom kamerom.
Sada koriste i posebne tehnike kako bi se što više umanjio rizik kontaminiranja netaknute vode Vostoka.
- Kad bušilica dođe do jezera, vodeni pritisak izguraće strano telo kroz bušotinu i smrznuti se. Naučnici će potom da se vrate sledećeg antarktičkog leta kako bi smrznutu vodu uzeli za analize - pojašnjeno je na sajtu PhysOrg.com.
Sada je najveći izazov za naučnike da se izvuku sa trenutne lokacije pre nego što zima postane još hladnija. Inače, prosečna temperatura kod naučne stanice Vostok iznosi -66 stepeni Celzijusa, a upravo je ovo i mesto gde je 1983. godine zabeležena najniža temperatura na Zemlji od -89,2 stepena.
