Planeta se već 15 godina hladi
Postoje tri institucije u svetu koje su "čuvari" podataka o globalnoj temperaturi - prva je američka svemirska agencija NASA, druga Univerzitet Hantsvil u Alabami, a treća je Odeljenje za istraživanje klime Univerziteta Istočna Anglija, ili Met.
Prošle nedelje je ova britanska meteorološka služba objavila poslednje podatke o globalnoj temperaturi, koji pokazuju da se Zemlja nije zagrevala poslednjih 15 godina! Zagrevanje je prestalo posle velikog prirodnog fenomena El Ninjo 1998. godine.
Čak naprotiv, podaci ukazuju da možda idemo prema mini ledenom dobu. Te informacije, preuzete sa više od 30.000 mernih stanica, objavio je prošle nedelje britanski Met. Podaci potvrđuju da je trend dizanja globalne temperature okončan još 1997.
U međuvremenu, vodeći klimatski stručnjaci izjavili su za "Dejli mejl" da Sunce, posle emitovanja neobično visokog nivoa energije tokom 20. veka, sada ide ka "velikom minimumu" zračenja toplote, što znači da nam prete hladna leta, oštre zime i kraći vremenski periodi pogodni za uzgoj hrane.
Solarna aktivnost obavlja se tokom 11-godišnjeg ciklusa, a na vrhuncu je povećan broj sunčevih pega. Mi smo sada na vrhuncu onoga što naučnici zovu "ciklus 24" - što je razlog zašto je poslednja solarna oluja rezultovala viđenjem aurore borealis dalje na jugu nego uobičajeno. Broj sunčevih pega je, međutim, manji od pola od onog viđenog tokom vrhunca ciklusa u 20. veku.
"Ciklus 25"
Analize stručnjaka NASA-e i Univerziteta u Arizoni, zasnovane na merenjima magnetnog polja oko 193.000 kilometara ispod površine Sunca, ukazuju da će "ciklus 25", čiji je vrhunac "zakazan" za 2022. godinu, biti daleko slabiji.
Prema podacima koje je objavio Met, postoji 92 odsto šanse da će i "ciklus 25" i oni koji nastupe u sledećim decenijama biti slabi kao, ili slabiji od, "Daltonovog minimuma" od 1790. do 1830. U ovom periodu, nazvanom po meteorologu Džonu Daltonu, prosečne temperature u nekim delovima Evrope pale su za dva stepena Celzijusovih.
Međutim, takođe je moguće da će novi pad solarne energije biti dubok kao "Monderov minimum" (prema astronomu Edvardu Monderu), veoma hladan period između 1645. i 1715, kada su se zamrzle londonska reka Temza i svi kanali u Holandiji.
Met, međutim, tvrdi da će posledice sada biti "zanemarljive", jer je uticaj Sunca na klimu daleko manji od ugljen-dioksida. Iako će se sunčevo zračenje verovatno smanjiti do 2100. godine, "ovo će uzrokovati samo smanjenje globalne temperature od 0,08 Celzijusa".
"Naše otkriće ukazuje da smanjenje solarne aktivnosti, na nivoe kakvi nisu viđeni stotinama godina, neće biti dovoljno da parira dominantnom uticaju štetnih gasova", rekao je Piter Skot, jedan od autora studije.
Stručnjaci protiv Meta
Drugi solarni stručnjaci osporavaju podatke do kojih je došao Met. "Svetske temperature mogu na kraju biti znatno niže nego sada u sledećih 50 ili više godina. Trebaće dugo vremena da se neki klimatski stručnjaci uvere da je Sunce važno. Možda će im samo Sunce to demonstrirati", kaže Henrik Svensmark, direktor Centra za istraživanje sunčeve klime danskog Nacionalnog svemirskog instituta.
On ukazuje da se Met, tvrdeći da će efekat solarnog minimuma biti mali, oslanjao na kompjuterske modele, koje "potkopava" trenutna pauza u globalnom zagrevanju.
Nivoi CO2 su rasli bez prekida, a 2007. je Met tvrdio da će se globalno zagrevanje vratiti. Tada su naveli da će između 2004. i 2014. biti generalnog povećanja temperature od 0,3 Celzijusa. Met je 2009. predvideo da će najmanje tri godine u periodu od 2009. do 2014. "potući" prethodni rekord u temperaturi postavljen 1998.
Za sada nema znakova da se išta od ovoga događa, ali je juče portparol Meta insistirao da njihov model važi i dalje.
