Madrid: Marš podrške sudiji Garsonu
Hiljade demonstranata, uključujući i umetnike, političare i sindikalce, protestovalo je danas u centru Madrida, u znak podrške sudiji Baltazaru Garsonu, koji je optužen da je istragom o nestalima u vreme Frankove diktature prekršio Zakon o amnestiji.
Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo "Garsone, prijatelju, Španija je s tobom" i uzvikivali njegovo ime.
Garson je postao međunarodni heroj ljudskih prava kada je 1998. optužio bivšeg čileanskog diktatora Avgusta Pinočea, a 2003. lidera Al Kaide Osamu bin Ladena. On je, međutim, dospeo u nevolju kada je pokušao da istraži smrti i nestanke tokom Španskog građanskog rata od 1936-39, koji je na vlast doveo diktatora Frasiska Franka.
Garsonu se sudi pred Vrhovnim sudom po tri tačke optužnice da je izdao pravne instrukcije za koje je znao da su protivzakonite.
Španci su u velikoj meri podeljeni po pitanju Garsona: među borcima za ljudska prava izgradio je imidž "rok zvezde", kako navodi agencija AP, ali konzervativci ga optužuju da ga više zanima slava nego pravda.
Nepravedno suditi sudiji?
Više od 100.000 civila koji nisu učestvovali u borbama umrlo je ili su nestali u vreme Frankove diktature, ali zločini počinjeni tokom tog perioda prikriveni su Zakonom o amnestiji usvojenim 1977, dve godine posle Frankove smrti.
"Nepravično je suditi sudiji, čiji posao je da istražuje zločine, prosto zato što se bavio slučajevima koji su kontroverzni", rekao je pevač i tekstopisac, Raul Anos.
Vlasnica jedne prodavnice, Monika Garsija rekla je da ju je sramota zbog načina na koji njena zemlja tretira Garsona.
"Fašističkim ubicama suđeno je u Nemačkoj, ali ovde u Španiji, ubice u vreme Frankove diktature decenijama su ostale nedirnute i nekažnjene", navela je Garsija.
Šef sindikata Radničke komisije, Injasio Fernandes Toho rekao je da su članovi tog sindikata ogorčeni što niko do sada nije prozvao Frankovu diktaturu zbog zločina koje je počinila.
"A kada neki sudija počne to da istražuje, odvedu ga pred sud", dodao je Toho.
Ukoliko bude proglašen krivim, Garsonu, koji je 2010. suspendovan s posla u Narodnom sudu, mogla bi da bude oduzeta dozvola za rad do 20 godina, što bi praktično okončalo njegovu karijeru.
Tužbu protiv Garsona podneli su lideri dva udruženja ekstremne desnice, optužujući ga da je prekršio Zakon o amnestiji usvojen u oktobru 1977, dok državni tužioci smatraju da Garson nije učinio ništa loše i da bi trebalo da bude oslobođen. Međutim, prema jednoj odredbi španskog krivičnog zakonika, građani mogu da podnesu privatnu tužbu protiv nekoga, čak i ako se tužioci sa tim ne slažu.
