ACTA - nova pretnja slobodnom internetu
Nakon što su američki nacrti zakona nominalno usmerenih protiv internet piraterije SOPA i PIPA propali, pažnja javnosti koncentrisana je na ACTA-u (Anti-Counterfeiting Trade Agreement), međunarodni trgovinski sporazum koga su već potpisale SAD, Japan, Švajcarska, Kanada, Australija, Južna Koreja, Maroko i Singapur, a očekuje se da to uskoro urade i zemlje Evropske unije.
ACTA je, pišu strani mediji, gora i od SOPA i PIPA. Stvorena je u tajnosti i o njoj se veoma malo zna osim da će se boriti protiv krivotvorenja dobara u farmaceutskoj i drugim industrijama, ali će služiti i za zaštitu intelektualnih i autorskih prava.
Njeni kritičari tvrde da će, poput SOPA i PIPA, ograničiti slobodu interneta, pored čega bi ACTA mogla da limitira pristup ljekovima i hrani.
Protesti protiv ACTA već su počeli u Poljskoj čija vlada je najavila potpisivanje sporazuma u četvrtak. Hakeri su nakon toga srušili zvanične internet stranice poljskog premijera, parlamenta i drugih vladinih institucija.
Posle hakerskog napada, poljski ministar za administraciju i digitalizaciju Mihal Boni rekao je da vlada nije obavila dovoljno konsultacija sa javnošću o ovom pitanju.
Međutim, Boni je nakon sastanka sa premijerom rekao da ACTA ni na koji način ne menja zakone te zemlje ili prava korisnika interneta, već samo pravo upotrebe svetske mreže.
Na društvenoj mreži Tviter korisnik AnonymousWiki napisao je poruku poljskoj vladi da će nastaviti da ometaju rad zvaničnih internet stranica sve do 26. januara i da ne usvajaju ACTA.
Isti korisnik objavio je i da poseduju veliki broj fajlova i neobjavljene dokumentacije brojnih poljskih zvaničnika te da će, u slučaju usvajanja ACTA, to biti objavljeno i na internetu.
Kritičari ovog zakona tvrde da on vodi cenzuri i pruža osnovu za kažnjavanje bilo kakve aktivnosti na internetu. ACTA vladama i velikim korporacijama može poslužiti kao izgovor da zatvore bilo koju internet stranicu.
