Epidemija gojaznosti hara Australijom

Više od trećine hrane koju Australijanci konzumiraju daje mnogo energije, ali jela siromašna hranljivim sastojcima i osvežavajuća pića sa šećerom podstiču rast epidemije gojaznosti koja nas bukvalno ubija. Ovo su zaključci studije rađene za potrebe novog australijskog vodiča za ishranu. Ono na šta studija upozorava jeste potreba za drastičnim promenama na jelovnicima ukoliko težimo da budemo zdravi.

Više od trećine hrane koju Australijanci konzumiraju daje mnogo energije, ali je siromašna hranljivim sastojcima i podstiče gojaznost koja bukvalno ubija

 

Danas se 35 odsto odraslih i 41 odsto dece hrani nezdravo! To je bio osnovni razlog da se lekari udruže i zatraže nova pravila ishrane - poslednja su objavljena pre osam godina. Sada se došlo do novih naučnih saznanja o tome šta jedemo i pijemo i kakvu nam štetu ili korist to donosi.

Tako, recimo, da bismo smanjili rizik od određenih vrsta kancera, srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti preporučuje se širok izbor žitarica celog zrna, voća, povrća, pasulja, koštunjavog voća, semenki, ribe, piletine i mleka s manje masnoće.
Nova uputstva sadrže preporučene obroke za sve glavne grupe stanovništva. Jedan od osnovnih saveta jeste da bi trebalo izbegavati hranu s malo hranjivih sastojaka, kao i proizvode za povećanje energije, kao što su osvežavajuća pića, pržena hrana, jela u restoranima brze hrane i slatkiši.

Takođe, trebalo bi unositi manje skroba, u krompiru ili belom hlebu, i smanjiti konzumiranje masnog mleka, jogurta, sira i alkohola. Umesto zašećerenih voda, najzdravija je ona iz slavine.

Vodič za zdrav život takođe podstiče hranjenje beba majčinim mlekom, održavanje fizičke aktivnosti, kao i pripremu i čuvanje hrane na propisan i bezbedan način.

Trošak osam milijardi dolara

Predsednik Komiteta za izradu smernica Amanda Li kaže da je gojaznost prisutna kod više od 56 odsto svih smrtnih slučajeva u Australiji, a da društvo košta više od osam milijardi dolara godišnje.

Ukoliko bi svaki Australijanac pojeo samo jednu voćku dnevno, time bi troškovi održavanja zdravlja ljudi bili smanjeni za 55 miliona dolara, a da se ne govori o tome koliko bi života bilo produženo, navodi dr Li.

- Nažalost, danas suviše ljudi leči bolesti koje su mogle da budu sprečene da su vodili računa o tome šta jedu.