Šta kaže Gadafijeva ''crna kutija''?

Moamer Gadafi je očajnički želeo da otputuje u svoje rodno selo Jaref, na 20 kilometara od Sirta, što je bilo ravno samoubistvu, rekao u intervjuu Si-En-Enu jedan od njegovih najbližih saradnika Mansur Dau, koji je bio nešto nalik "crnoj kutiji" Gadafijevog režima.

Čovek po imenu Mansur Dau bio je jedan od najbližih saradnika Moamera Gadafija tokom njegove 42 godine duge vladavine. Sa pukovnikom je ostao do poslednjih trenutaka njegovog života, a u intervjuu za Si-En-En opisuje kako je Gadafi pred smrti bio primoran da se krije u napuštenim kućama, gladan i iznemogao.

Gadafi je bio veoma zabrinut: Mansur Dau

Mansur Dau je, kako prenosi američka televizijska mreža, poznat kao "crna kutija" Gadafijevog režima - poput uređaja koji snima poslednje trenutke uoči pada aviona. Bio je uz Gadafija sve do samog kraja i imao uvid u poslednje dane libijskog lidera.

"Bio je veoma zabrinut i odsutan u mislima, verovatno zato što je bio uplašen", opisuje Dau. Prema njegovim rečima, Gadafi je očajnički želeo da otputuje u svoje rodno selo Jaref, koje se nalazi na 20 kilometara od Sirta, što je, kako kaže, bilo

ravno samoubistvu.

"Možda je hteo da umre ili da svoje poslednje trenutke provede baš tamo", priča Dau.

Kada su NATO snage napale njegov konvoj, Gadafi je pokušao da pobegne kroz kanalizacione cevi, ali je uhvaćen. Kasnije je ubijen pod okolnostima koje su i dalje daleko od razjašnjenih, kaže Dau, koji je razgovarao sa novinarima Si-En-Ena dok je čekao suđenje u Misrati.

Najznačajnije optužbe sa kojima se Dau suočava odnose se na njegovu navodnu ulogu u masakru u jednom zatvoru 1996. godine, kao i na njegovu ulogu u navodnom angažovanju afričkih plaćenika za vreme sukoba. Dau poriče bilo kakvu ulogu u tim događajima.

Dau kaže da je Gadafi 18. avugusta pobegao iz Tripolija za Sirt, dva dana pre nego što su pobunjenici upali u prestonicu. Dau je, međutim, u Tripoliju ostao još neko vreme, zatim je zajedno sa Sejf al Islamom i šefom obaveštajne službe Abdulahom Al Senusijem pobegao u Bani Valid 22. avgusta. Ostao je sa njima četiri dana, posle čega se, kako opisuje, pridružio Gadafiju u Sirtu.

Kako su im se pobunjenici približavali, uslovi u kojima su živeli su se pogoršavali iz dana u dan. Prelazili su iz jedne u drugu napuštenu kuću svaka tri do četiri dana, a jeli bi samo ono što usput pronađu, navodi Dau. Kako se bližio kraj nisu više imali ni struje ni vode, niti bilo kakve komunikacije sa spoljnim svetom.

"Naši životi su se okrenuli za 180 stepeni", priseća se Dau.

Poslednji dani uz knjige

Prema njegovim rečima, svoje poslednje dane Gadafi je proveo pišući i čitajući knjige koje je držao u koferima, ali je njegovo ponašanje, kako navodi, postajalo nepredvidljivo. Kako su se pobunjenici približavali gradu, Gadafijeva grupa je želela da pobegne.

Dau kaže da su on i drugi znali da, ukoliko ne napuste grad pre opsade, neće biti izlaza. Ali Gadafi je odbijao da napusti Sirt, sve do 20. oktobra kada su se on i njegov sin Mutasim odlučili na pokret.

"Naša grupa se svakodnevno smanjivala. Neki su poginuli, neki su bili ranjeni, a neki otišli s porodicama. Tako da smo sa 350 ljudi pali na 200 za samo nekoliko dana", priča Dau. Oni su, kako kaže, bili nedisciplinovani, nisu imali nikakav plan, ni za bekstvo, ni za borbu.

Dau kaže da je u konvoju koji je tog 20. oktobra pokušao da izađe iz Sirta bilo 40 vozila. "Verovali su da će uspeti da izađu iz grada dok se pobunjenici odmaraju, ali su ipak zakasnili. NATO snage su pobunjenicima priskočile u pomoć i bombarodovale konvoj u osam sati ujutro. Gadafi je u tom napadu zadobio lakše povrede glave i grudi", priseća se Dau.

Nakon toga su snage Nacionalnog prelaznog veća zapucale na vozila, a potom je usledio još jedan napad NATO-a u kome je ranjen veliki broj Gadafijevih ljudi. "Tada je bilo najviše žrtava, uništena su vozila, naš automobil je pogođen pošto smo izašli iz njega. Bilo je mnogo povređenih, bilo je zastrašujuće", priča Dau.

Dau ne zna kako je Gadafi umro

Kako kaže, nisu imali drugog izlaza već da beže - njihov beg kroz odvodne cevi završio se teškom paljbom pobunjenika koji su ih opkolili. Dau kaže da je od posledica ranjavanja tada izgubio svest i da ne zna kako je Gadafi umro.

Dau kaže da će istoričari proceniti da li je Gadafi bio diktator koji je ubijao vlastiti narod ili ne. Istoriju, kako kaže, pišu oni koji imaju moć.

"Gadafi je verovao da može da ostane na vlasti", kaže Dau i dodaje da su Gadafija njegovi najbliži saradnici savetovali da ode iz zemlje još u martu, "da ode uz poštovanje i da sačuva obraz". Njegovi sinovi odbacili su tu mogućnost, naročito Saif al-Islam.

"Nekome ko je na vlasti proveo 42 godine nije lako da poveruje da je sve gotovo u sekundi", kaže Dau. On navodi da nema pojma gde su najtraženiji ljudi bivšeg režima - Saif i al-Senusi, ali kako kaže, verovatno su i dalje u Libiji, pošto ih ne želi nijedna zemlja.

Na pitanje da li misli da je Saif, koji je tokom sukoba obećao da će se boriti do kraja, bio borac, Dau se nasmejao tiho i rekao: "Ne znam - ja ne mislim tako."

Prema rečima Daua, Gadafi je osećao da su ga svetski lideri i njegovi dotadašnji prijatelji izdali.

"Spominjao je italijanskog premijera Silvija Berluskonija, bivšeg premijera Velike Britanije Tonija Blera, zatim francuskog predsednika Sarkozija i turskog premijera Erdogana", priča Dau.

No, najveća izdaja došla je iznutra, od samih Libijaca. Dau kaže da je postojao plan odbrane Tripolija, ali da su izdajnici u domaćim redovima najzaslužniji za pad prestonice. Kaže da je više od 3.800 vojnika trebalo da čuva vrata Tripolija, a da je u noći kada su pobunjenici ušlu u grad na dužnosti bilo samo 200, za šta je, kako kaže, najzaslužniji zapovedni general.