Ko je ubio Gadafija (5): Mafija sa Vol strita

Mediji u Britaniji su ovih dana puni tekstova o navodnom sramnom i izdajničkom poslovnom i bliskom prijateljskom odnosu bivšeg premijera Tonija Blera sa libijskim "tiraninom" i "ludakom" Gadafijem.

Objavljeno je i udvoričko pismo koji je Bler uputio Gadafiju oslovljavajući ga sa "Dragi Moamere" i potpisujući sa "tvoj Toni". U ovom pismu "dragom Moameru", Bler je zapravo nudio svoje konsultantske usluge u vezi sa investicijama u Africi koje bi Gadafi eventualno podržao.

ODRŽAVALI BLISKE ODNOSE: Toni Bler i Moamer Gadafi

 

Na osnovu dobrih ličnih kontakata koje je ostvario kao premijer, Bler je naprasno video mogućnost da te svoje veze stavi na uslugu "prijatelju" Gadafiju, pa piše: "S obzirom na to da ja već dugo radim sa tim zemljama, znam mnogo projekata u koje bi vredelo investirati. Takođe sam nagovestio neke od naših razgovora predsedniku Bušu i bio bih srećan da te upoznam o tim razgovorima. Sa najboljim željama, zauvek Tvoj Toni." 

Pokeraška prevara

Tih razgovora je bilo više i, iako se posete Blera Libiji sada otkrivaju kao tajne, fotografije njihovih susreta su objavljene javno. A susreti Blera kao biznismena i Gadafija nisu ni morali da budu javni. Zanimljivo je sada kako su ti dugogodišnji kontakti konsultanta Blera i Gadafija bili za medije godinama sasvim uobičajena saradnja, da bi nakon odluke NATO-a da vojno interveniše odjednom sve to dobilo drugačiji ton.

Sada je Bler proglašen "izdajnikom" koji je sarađivao i družio se sa "ubicom" londonske policajke Ivon Flečer koju je zvanično 1984. ubio snajperski hitac iz libijske ambasade u Londonu, (a nezvanično, operativci Mosada po nalogu Londona da bi kompromitovali Libiju), i koji je "postavio bombu" u avion sa britanskim vojnicima 1988. i koji je eksplodirao iznad Lokerbija u Škotskoj, iako postoje dokazi da je avion oboren projektilom čiji su delovi pronađeni u blizini olupine.

U britanskoj javnosti i dalje je za poznate terorističke akcije kriv i dalje Gadafi, za koga su mediji u Britaniji tvrdili da finansira i Irsku terorističku organizaciju. Na suđenju "Gadafijevom teroristi" Ali Mohamedu al Megrahiju za obaranje aviona iznad Lokerbija pouzdani dokazi nisu nikada izneti. On je 2009. pušten iz zatvora u Škotskoj i to uz posredovanje Blera i lorda Mendelsona, uticajnog političkog agenta porodice Rotšild.

Nije li zato logičnije da je Bler dobio zadatak iz poslovnih krugova u Londonu da kanališe libijske investicije po Africi tako da one budu u interesu londonskog kartela?
Naravno, Toni Bler je morao prvo da se skloni sa pozicije premijera, što je on i učinio, navodno pod pritiskom svoje partije, da bi onda pokušao da se infiltrira kod Gadafija kao lični savetnik za investicije u Africi. Osnovao je svoju ortačku firmu Tony Blair Associates.

Ovo je tipično lukavstvo i najopasnije oružje kojim se lihvari služe. Smislili su ga i usavršavali vekovima u jezuitskim redovima Katoličke crkve. I sam Bler je prešao tada 2007. zvanično u katolike, što je bila veoma neobična odluka za čoveka na toj poziciji u većinski protestantskoj zemlji. Ali, u jezuitskim redovima se polaže jaka zakletva.

Iako danas britanski mediji "zabrinuto" konstatuju da je libijski "tiranin" teško pljačkao sopstveni narod tako što je izneo iz Libije čak 200 milijardi državnog novca, malo se zna za pljačku libijskih investicija koju su sproveli londonski bankari veštinom koja se u poslu naziva čista prevara. Ovu veštinu, koju su međunarodni bankari vekovima usavršavali, mnogi danas nazivaju globalnim finansijskim terorizmom. I Libija i Gadafi bili su žrtve takvog terora.

Tako je država Libija 2007. osnovala libijski investicioni fond nazvan Libijska investiciona uprava sa kapitalom od oko 53 milijarde dolara. Novac iz ovog fonda plasiran je najviše u moćne kompanije zapadne Evrope među kojima su i Pirson, najveći svetski izdavač i vlasnik "Fajnenšel tajmsa" sa sedištem u Londonu, kao i Britiš petroleum, vlasništvo Rotšilda i britanske kraljevske porodice.

Iz tog fonda povereno je 2008. investicionoj banci Goldman - Saks 1,3 milijarde dolara da za račun Fonda plasira novac preko londonske berze. Plasirali su ga tako da su skoro sve izgubili. Ostalo je samo 25 miliona.

Ni Gadafi, ni njegovi saradnici za finansije očigledno nisu znali kako zaista funkcioniše svetska finansijska berza i da je sve to jedna organizovana pljačkaška družina međunarodnih bankara, a igra na berzi je njihova nameštena, pokeraška prevara.

Tako je Goldman - Saks novac unapred položio za kupovinu akcija za nekoliko energetskih i bankarskih kompanija, uključujući akcije banke City group, koju drži porodica Rokfeler, i novca iz korpe moneta, za koji se u budućnosti očekivao valutni rast. Igralo se po sistemu "put options", kada se kupuje određenog datuma sa unapred položenim novcem uz očekivanje, spekulaciju, da će nakon zacrtanog datuma vrednost nečega na berzi skočiti. Ukoliko vrednost padne, ulagač ne može da povuče ulog i na gubitku je. To je bila čista bleferska igra.

A onda je moćna banka Lehman Brothers krahirala. Vrednost njihovih akcija i moneta iz korpe na koje je tipovao Goldman pala je preko noći. Došlo je do ogromnog potresa na berzi i ogroman ulog od milijardu dolara iz libijskog državnog fonda je izgubljen. Sve tri pomenute banke (Goldman, Lehman, City bank) su inače deoničari privatne američke centralne banke FED koja emituje američki dolar. Ovim bankarskim kartelom, nazvanim još mafija sa Vol strita, upravlja Vatikan. Dakle, povezano bankarsko društvo na globalnom nivou.

Najnovije orkestrirane demonstracije u Njujorku protiv pljačkaša iz Vol strita, koje je finansirao berzanski agent Soroš i organizuje ih njegov internacionalni pokret Otpor, navele su ovih dana nikog drugog nego Vatikan (!), da javno izađe sa predlogom da se stvori nova Svetska centralna banka i time reše svi finansijski problemi. Biblijski tumačeno, to se zove javno otkrivenje vekovne tajne Vatikana i njihove vodeće uloge na svetskom finansijskom tržištu. 

Uvoz pobunjenika

Između libijskog investicionog fonda i Goldmana je došlo do nategnutog odnosa. Dve godine su vođeni razgovori kako da se ovaj dug kompenzuje, ali se nije našlo nikakvo rešenje. Vojna akcija je dovela do toga da se sredstva ovog libijskog fonda jednostavno zamrznu i da se "diktatorove" pare iskoriste za finansiranje "pobunjenika" koji su uglavnom uvezeni iz Katara i Saudijske Arabije. I to je čista pljačka.

Zato su globalni mediji koje drže agenti ovog londonskog kartela puni priča o tome kako su se Gadafijeva deca razbacivala sa parama, plaćala švalerke i provodila se po svetu, dok je narod u Libiji sve to plaćao.

Sutra: Zlatni dinar protiv dolara