Ko je ubio Gadafija (1): Borba za plen

Osmomesečno žestoko bombardovanje Libije, sa obrazloženjem da se izvodi kao "humanitarna" akcija, još jednom je pokazalo svu licemernost, brutalnost i nemoral ljudi koji nastupaju kao vodeći kreatori međunarodne politike i državnici. Ogroman broj običnih građana širom sveta, čak i onih sa prosečnom inteligencijom i obrazovanjem, mogao je da primeti ogromnu količinu laži koje su preplavile globalne medije povodom vojne intervencije u Libiji.

Neki su ga mrzeli: Demonstranti u Tripoliju cepaju plakat sa likom svog vođe

 

Akcija koja je, navodno, imala zadatak da zaštiti libijsko pobunjeno stanovništvo - koje se opire Gadafijevoj tiraniji - bila je akcija žestokog vazdušnog razaranja čitave libijske ekonomije, ali i ubijanje i zastrašivanje običnih građana koji bi se usudili da javno demonstriraju svoje opredeljenje za suverenu državu Libiju bez uplitanja, tzv. međunarodnog faktora.
 

MEDIJI RASPIRUJU LAŽI
Sve je u medijima bilo toliko providno i krcato obmanama, sa toliko histerije i mržnje izlivene prema jednom čoveku "ludaku" i "tiraninu" i njegovoj porodici, da se logično nameće zaključak šta je zaista bio razlog za ovakvu vojnu intervenciju? Kome je na Zapadu toliko smetala porodica Gadafi? Kao da "vođe pobunjenika", poput Ahmeda Džibrila nisu do juče radili u njegovoj vladi?

Posebno je evidentno sa koliko mržnje i patološke zluradosti su brojni zapadni mediji na naslovnim stranama objavili sliku Gadafijevog leša za koji čak nije ni dokazano da je zaista njegov. Oko njegove navodne smrti ispletena je gomila nebuloza i mutnih i nejasnih snimaka. Da li su u pitanju neki privatni neraščišćeni računi koje je porodica Gadafi imala sa nekim veoma uticajnim poslovnim krugovima na Zapadu i da li su oni iz svojih ličnih razloga inicijatori ove međudržavne vojne intervencije?

Mnogi su ga voleli: Zakuvalo se sukobom Gadafijevih pristalica i protivnika

 

Pokušaćemo da vam predočimo upravo taj aspekt međunarodnog biznisa, koji u stvari sa narodima i državama nema nikakve veze, ali u kome je narod uvučen u rat kao alatka kojom se manipuliše. Priča iz Libije je tipična i otkriva šta je zaista međudržavna i međunarodna politika danas. A ona je isto što je to bila i pre nekoliko stotina ili hiljada godina - sukob vlastelina oko dobrog poseda. Da bi smo shvatili pozadinu događaja u Libiji, najbitnije je da shvatimo da se ljudi u svetu ne dele više na narode i države već isključivo na vlasteline i njihove robove. Narodi su vekovima mešani, a mešali su se interesno i krvno i vlastelini. Tako je bilo i tako je ostalo. Pomešan je i njihov biznis i njihove interesne zone.

Dakle, sve ono što nam se danas servira preko kontrolisanih medija i građanskih škola (kao demokratija i međudržavna politika) samo je obična iluzija. Jer, samo onaj ko ima fundamentalna znanja i moćnu vojnu silu, taj ima i stvarnu moć. Samo sila boga ne moli. Narod, niti jedan danas u svetu, nema ni znanje ni nezavisnu silu. Cilj globalne politike danas je upravo stvaranje globalne međuzavisnosti. U toj međuzavisnosti, industrijskoj, tehnološkoj, finansijskoj, ali i međuzavisnosti naroda, koji radi i stvara, i vlastele, koja rukovodi i otima harač, niko neće moći da bude suveren tj. sam sebi dovoljan. Svi moraju biti upućeni jedni na druge.

Problem sa Gadafijem je očito nastao kada je on za četrdeset godina svoje vladavine stvorio praktično sve preduslove da Libija bude bogata, moćna, suverena država, za razliku od SAD, Britanije, Nemačke, Francuske, Rusije, Indije, Pakistana, Kine koje su svoju suverenost odavno izgubile. Sve su već postale privatan feud jednog velikog trgovačkog kartela sa sedišem u Londonu, i finansijskom ispostavom u Vol Stritu u Njujorku. I, to se nekome sigurno nije dopalo, jer je upravo taj pomenuti kartel centar iz koga se kreira Novi svetski poredak.

Amerika kriva za sve: Plakat sa jednog antiglobalističkog protesta u Libiji

 

Nažalost, i danas se u školama uči da je robovlasničko društvo odavno rasformirano, što je apsolutno netačno. Današenje takozvano slobodarsko i demokratsko društvo samo je iluzija stvorena odlukom jednog vlastelinskog kartela da se skloni iz javnog života i da robovi ne znaju ko upravlja njihovim životima i njihovim takozvanim demokratskim državama. Ali, za razliku od feudalnih vlastelina koji su bili vidljivi vladari određenih zemljišnih poseda, moderna vlastela je sebi vladarski tron obezbedlila spekulativnom trgovinom, tj. zamenom zlata za papirne priznanice, i nije vezana ni za jednu zemlju.

Njihova teritorija su sve zemlje i svi posedi na kojima oni trguju, a to je praktično čitav svet. Trgovina je, inače, posredovanje u razmeni dobara onih koji su ta dobra stvorili, i trgovci praktično ništa ne stvaraju, već se samo u tuđi rad ugrađuju tako što uzimaju parče vrednosti tog proizvoda. Ali, najbolja trgovina je prodaja novca sa kamatom. Svet bez granica i globalistička ideologija je njihova izmišljotina.

TRGOVINA NOVCEM
Ovaj trgovački i bankarski kartel formiran je još od venecijanskih srednjovekovnih trgovaca koji su uspeli je u periodu od nekoliko stotina godina da najmoćnijim ekonomijama sveta nametnu kao legalno sredstvo plaćanja svoje papirne priznanice, odnosno novac koji oni emituju i iza koga odavno ne stoji ni zlato niti bilo koje druge vrednosti. Prodajom ove izmišljene vrednosti, spekulativnog novca, i njegovim uvećavanjem uz pomoć kamate, oni su milijarde ljudi širom sveta teško zadužili i praktično porobili. I zato su nastojali da se od javnosti maksimalno sakriju.

Vlastela koju viđamo kao krunisane glave samo su poslušni "izdanci" drevnih vlastelina koji su prihvatili da dele plen sa ovim nevidljivim trgovcima. Oni koji to nisu hteli, detronirani su. Kada je srednjovekovni Turski kalifat koji je postojao u južnoj i istočnoj Evropi izgubio dominantnu ulogu u svetskoj trgovini, centar trgovačke moći se preselio u London, krajem 17. veka.

Sutra: Uspon mladog pukovnika