"Epl" i svet izgubili su vizionara
Ovih dana profesor dr Dejan Ilić iz Elvangena u Nemačkoj, pored mnogo drugih poslova iz oblasti nauke, priprema svoja sećanja o desetogodišnjoj saradnji sa Stivom Džobsom, nedavno preminulim osnivačem kompanije "Epl", trećom u svetu po zaradi i uspešnosti. "Često mi je govorio - ne misli na 'Sanio' i 'Soni' već šta možeš od njih brže da uradiš, a svi znamo kakve je ideje i rešenja imao", kaže za "Vesti" dr Ilić.
Kako je došlo do toga da "prikupljate" sećanja na saradnju sa Stivom Džobsom?
- Javili su mi se njegovi bliski saradnici Džef Vilijems i Endi Hodž i zamolili me, s obzirom na desetogodišnju uspešnu saradnju sa Stivom, da napišem svoja sećanja na period saradnje, koji je trajao od 1986. do 1996. godine.
Tada sam vodio firmu "Varta mikrobaterije", koja je uspela da napravi baterije za njihov kompjuter, a kasnije i za MP3 plejer.
Mogu da kažem da je Stiv bio izuzetan čovek, što potvrđuje i činjenica da ga žale svi u svetu, počev od Putina do Obame. On je bio vizionar i čovek koji je ideje i rešenja problema "hvatao u letu".
Njegova osnovna filozofija je bila da on kreira potrebe tržišta, a ne da odgovara na njih. Često sam od njega u razgovoru čuo da "korisnik tvojih proizvoda nije dužan da zna šta želi, ali si ti dužan da ga ubediš da mu je baš to potrebno".
Kakav je kao čovek bio Stiven Džobs?
- U privatnom životu bio je vrlo skroman i zatvoren, malo je pričao, ali je bio vrlo gostoljubiv. U restoranu "Epla" najradije je jeo sendviče i slabo je išao u restorane sa mnogo jela. Njega nisu zanimale titule, nego da li razumeš ono o čemu pričaš.
Stajao je iza svake svoje reči kao Kineski zid, bio je rigorozan i strog prema saradnicima, ali vrlo pravedan. Bio je ponosan posle drugog povratka u centralu kompanije, gde je otvorio vrtić za decu svojih radnika. Brinuo je o svakom detalju u poslu i u svemu je direktno učestvovao.
Tu njegovu filozofiju sam kasnije koristio i ja, mada u mojoj tadašnjoj firmi nisu na to gledali blagonaklono. Ja sam im odgovarao: kada Stiv Džobs ima vremena za tako nešto u mnogo većoj kompaniji, zašto i ja ne bih mogao u maloj "Varta mikrobaterije".
Kako biste opisali poslovnu filozofiju Stiva Džobsa?
- Sećam se da mi je vrlo često govorio - ne misli na "Sanio" i "Soni", već šta možeš od njih brže da uradiš. Svojim ličnim primerom trebalo bi da mobilišeš svoje radnike.
Kada smo razgovarali o novcu, govorio je da banke imaju dosta sredstava samo ih treba znati ubediti da ti ih daju.
Kada smo razgovarali o nekom problemu, rekao je - to hoću odmah i kaži mi šta ti treba! Bio je spreman na rizik u poslovanju, što govori i činjenica da se vratio u firmu i od izgubljenog kompjuterskog biznisa napravio nešto novo, ušao u svet muzike i tamo zaradio velike pare. Dokazao se kao fantastičan prodavac, zračio je sigurnošću, bio je uporan i spreman da stalno uči, pravi genijalac.
Prva polimer baterija
Ta minijaturna baterija omogućavala je korisniku MP3 da muziku sluša 20 časova, a mogla je da se puni više od 1.000 puta. Ovaj proizvod napravio je bum na tržištu iako mu je cena bila 499 dolara. |
Zašto je došlo do zastoja u saradnji "Epla" i "Varta mikrobaterije"?
- Došlo je kada smo obojica shvatila da prebrz razvoj "Epla" jedna "Varta mikrobaterije" neće moći da prati punim kapacitetom, odnosno mesečnom proizvodnjom. Tako su naši susreti postali sve ređi.
Međutim, 2006. godine nas ponovo zbližava ideja o mogućem programiranju čipa za digitalnu filmsku kameru i informacije ko bi to mogao najbolje da uradi. To je bilo dragoceno za moj angažman na prvoj digitalnoj filmskoj kameri, koja radi preko 2.000 snimaka u sekundi.
Na kraju razgovora za "Vesti", Dejan Ilić se priseća i detalja da je Stiv Džobs malo koga poznavao od ljudi iz nekadašnje Jugoslavije, ali ga je zato često pitao za Moniku Seleš, govoreći da mora da je lično upozna.
