Nemačka proširila paket pomoći dužnicima

Sa 523 glasa za, 85 protiv i tri uzdržana glasa juče je okončano jedno od najdramatičnijih glasanja u nemačkom parlamentu. Ubedljiva većina poslanika izjasnila se za proširenje fonda evra za pomoć dužničkim zemljama.

Retko kada je jedno glasanje u Bundestagu izazvalo toliko kontroverzi. Do samog kraja je bilo neizvesno hoće li Angela Merkel uspeti da izbori većinu u Bundestagu ili će morati da se suoči sa činjenicom da nema podršku ni u sopstvenim redovima.

U burnoj debati mogli su da se čuju mnogi disonantni tonovi: dok su liberali Filip Resler i Rajner Briderle branili paket evra kao međukorak ka stabilnijoj Evropi, njihov partijski kolega Frank Šefler i CSU-a, poslanik Jozef Gepel su bili protiv proširenja ovog fonda.

Iako su socijaldemokrati glasali za paket evra, bivši ministar finansija Per Štajnbruk nije propustio priliku da oštro kritikuje aktuelnu vladu. Šef Levih Gregor Gizi je naglasio da je paket pomoći namenjen zaštiti banaka, a ne spasavanju Grčke i da će zato njegova partija glasati protiv.

Pobedila solidarnost: Angela Merkel

Jedino je kancelarka Angela Merkel ostala uzdržana, što se tumači činjenicom da je prethodnih dana dovoljno agitovala za spas evra i time što je htela da ustupi glavnu ulogu ministru finansija Volfgangu Šojbleu.

Nemački Bundestag je tako dao saglasnost za reformu evropskog kriznog fonda. Ovaj fond je dogovorom ministara finansija od 20. juna povećan sa 440 na 780 milijardi evra. Suma koja se izdvaja za dužničke zemlje povećana je sa 250 na 440 milijardi evra. U tom obimu se daju garancije za klimave evro-države, jer se očekuje da bi posle Grčke na red mogle da dođu Irska i Portugal. Ako je Nemačka u prvom paketu garantovala sa 123 milijarde evra, sada su njeni garantni okviri povećani na 211 milijardi evra.

Kritičari ovog paketa evra pomoći smatraju da Nemačka ide preko svojih mogućnosti, imajući u vidu da nove kreditne garancije od 211 milijardi čine dve trećine godišnjih budžetskih izdataka. Rejting-agencije su dosad upozoravale da i sredstva zemalja spasilaca evra nisu neograničena. Osim toga, kritikovana je i politika spasavanja dužničkih zemalja, jer ih ona ne primorava na štednju i reforme.