Bosanski rat na švedskoj televiziji
Kad je Norvežanin Ola Flium snimao film o Srebrenici, možda nije ni slutio da će posle 20 godina građanski rat u Bosni dobiti neko novo lice, a da će se bitka o istini (u koju više niko nije siguran) nastaviti na severu Evrope. Posle Norveške i državna televizija Švedske emitovala je dokumentarni film iz dva dela o Srebrenici ("Srebrenica - žrtvovani grad i "Tragovi iz Sarajeva") dvojice autora Norvežanina Ole Fliuma i Engleza Dejvida Hebdiča, a prvi kanal TV Danske i pored žestokih otpora Bošnjaka već je otkupio ovaj dokumentarac i najavio skoro emitovanje.
S jedne strane producenti su odbili da prodaju film Bosni, ali čekaju da ga Srbija otkupi, dok je kulturna scena Skandinavije prilično uskomešana.
Gledaoci iz severne Evrope su se prvi put sreli sa drugačijom istinom od one zvanične u Hagu, a Bošnjaci su u dokumentarcu "prepoznali povampirenu srpsku agresivnu propagandu".
Teorije zavere
I tako je otpočeo pravi medijski rat, jer rat na prostorima bivše Jugoslavije nikad nije završen, a pitanje je hoće li se ikada okončati.
Sa jedne strane našla su se ova dvojica hrabrih istraživača sa svojim saradnicima, a sa druge bošnjačke zajednice u Skandinaviji, predvođene naturalizovanim Šveđaninom Jasenkom Selimovićem, švedskim sekretarom za integracije i filmskim kritičarem Sanjinom Pejkovićem.
Selimović je napisao da "najveći problem nije činjenica da film ponavlja svu najmračniju nacionalističku propagandu koju je Milošević pokušao da širi. Najveći je problem u tome da je SVT prepustio prostor jednoj konspiracijskoj teoriji sa prigušenim islamofobističkim tonovima koji poriču genocid."
Naravno, odmah su se potegle velike reči kao što su "Milošević, genocid, propaganda i islamofobija", jer se ratovi danas vode mnogo više rečima nego puškama. Neko je izračunao da je to jeftinije.
Flium i Hebdič su dobili priliku na norveškoj i švedskoj televiziji da se odbrane od napada.
- Filmski kritičar Sanjin Pejković napisao je poduži tekst o teoriji zavere. Njegov tekst je sličan tekstu Jasenka Selimovića objavljenog istog dana u listu "Ekspresen". Obojica u filmu prepoznaju srpsku genocidnu zaveru i islamofobiju koja se navodno krije u pozadini našeg filma, što nije tačno - rekli su režiseri novinarima.
Hebdič tvrdi da su on i Flium uložili mnogo truda tragajući za novim usmenim i pisanim primarnim izvorima.
- Pejković i Selimović su sami sebe proglasili merodavnim osobama za utvrđivanje istine o Srebrenici, nazvavši nas revizionistima, što je za nas čast.
Mi smo pronašli poverljive i do danas nepoznate podatke o mnogim aspektima građanskog rata u Bosni.
To otkriće bilo je ne samo za nas novo već je očigledno novo i za hiljade osoba koje su gledale naše filmove - rekao je Hebdič.
Režiseri su u dokumentarcu koristili i srpske izvore, što je po mišljenju Bošnjaka, bilo u filmu skrnavljenje istine.
- Mnogi ugledni novinari izgradili su i svoje karijere na bosanskom ratištu, u velikoj meri zahvaljujući jednostranim izveštavanjima. Zbog toga su nakon rata mnogi Srbi odlučili da ćute. No, posle mnogo utrošenog vremena i bezbroj ispijenih kafa uspeli smo da pronađemo zanimljive srpske sagovornike koji su pristajali da nam i ponešto kažu - rekli su ovi reditelji švedskoj publici.
Zločin je zločin
Režiseri tvrde da u dokumentarcima nema anonimnih sagovornika, da su u najvećoj meri korišćene američka i muslimanska dokumentacija.
Preokret na vidiku
Posle prikazanog dokumentarnog filma o Srebrenici iz dva dela na norveškoj državnoj televiziji odnos prema srpskoj zajednici počeo je da se menja. U Oslu je osnovano i udruženje "Istina za sve" u kome se učlanilo više od 16.000 Norvežana, dok norveški intelektualci sada sve češće i otvorenije govore da nisu samo Srbi krivci za građanski rat u Bosni. |
A jedan od glavnih saradnika je pisac i novinar Esad Hećimović, nekadašnji bliski saradnik bosanske Vlade tokom građanskog rata. Danas se u Bosni smatra najistaknutijim nezavisnim novinarom i jedan je od prvih koji je počeo da drugačije govori o srebreničkoj složenoj priči. Prvi put 1998. godine napisao je kako su vođe Bosne izdale Srebrenicu.
Drugi ključni saradnik na ovom dokumentarcu bio je Mirsad Fazlić Fazlo iz Sarajeva. A reč je o bivšem pripadniku bosanske vojske, a kasnije poznatom novinaru časopisa "Slobodna Bosna". Flium i Hebdič tvrde da ih je upravo Fazlić doveo do obaveštajnog bošnjačkog centra i policije, čiji su im najviši predstavnici pokazali "mnoštvo tajnih dokumenata, memorijske kartice i fascikle". Čak su im dozvolili da svu tu tajnu građu fotokopiraju.
- Ti dokumenti su otkrili dve ključne činjenice - da je bošnjačko rukovodstvo svesno izdalo ili žrtvovalo Srebrenicu, kao i da je blisko sarađivalo sa Al Kaidom. Naši filmovi ne umanjuju ratni zločin, samo ga čine očiglednijim i strašnijim jer su bosanski lideri pali na ispitu baš kada se od njih najviše očekivalo - poručili su razbesnelim Bošnjacima reditelji Flium i Hebdič.
U svakom slučaju, žrtve postoje i njih ni jedna ni druga strane ne smeju da zaborave.