Transkonflikt: Zapadna demokratija u Libiji
Uprkos tome što kreatori politike sa Zapada insistiraju da se po završeku rata neće mešati u unutrašnje stvari Libije, teško je verovati da će Libijci upravljati odlučivanjem o budućem državnom i ekonomskom sistemu, ocenjuje sajt "Transkonflikt".
- Samo naivni i dezinformisani misle da NATO bombardovanje koje je dovelo do promene režima u Libiji, zapravo imalo za cilj da se Libijci spasu nemilosrdnog diktatora. Osim u slučalevima nekih ekoloških katastrofa i humanitarne krize, nijedna zemlja u svetu ne povlači poteze zbog svoje dobrote i saosećanja iz bilo kog drugog razloga. Međunarodni odnosi su zasnovani na realizmu, ili realpolitici, i usmeravaju vladu da ne postupa u skladu sa moralnim i pravnim načelima, već uzimajući u obzir moć, geopolitičke, ekonomske i druge strateške interese, ocenjuje autor teksta Savo Heleta.
On podseća da je "poslednjih nekoliko meseci Libija važnija za kreatore politike sa Zapada od drugih zemalja sa sličnim problemima i potrebama:
- Dokaz za to je činjenica da je Zapad odlučio da vojno interveniše u Libiji, a ne u sličim država sa represivnom vlašću kao što su Sudan i Sirija, pa čak i Bahrein, Saudijska Arabija ili Zimbabva. Ako se zaista radilo o spasavnju života stanovništva koje pati i pokušaju sprečavanja masovna ubistva od strane okrutnih vlasti, Zapad je trebalo da interveniše i u Drafuru.
Heleta ističe da se sa promenom režima u Libije nije završio zadatak zapadnih političara.
- Oni se nadaju da će Libija postati višepartijska demokratija, sa zapadnjačkim institucijama i kapitalističkom ekonomojom. Tako, posle Gadafijevoskoj, posle ratnoj Libiji neće biti dozvoljeno da izabere upravu i ekonomski sistem za svoje ljude.
