Zašto Putin voli da pokazuje mišiće?
Šta Rusi misle o potrebi njihovog premijera, Vladimira Putina, da svakog leta postane jedan od glavnih manekena u zemlji i svetu?
Razgolićeno poziranje u divljini, uspavljujući snajperski hici na tigra, spuštanje na dno Bajkala, džudo DVD-i... Svet ne zna šta sledeće može da očekuje od čoveka. Zašto je to tako, i kako na tu višegodišnju igru reaguje ruska javnost, objasnio je Nikolaj Petrov, politikolog iz moskovskog "Karnegi" centra.
"Premijerov rad na vlastitom imidžu pokreću dva osnovna motiva. Prvi je sticanje simpatija kod omladine, premda ona dosad nije bila neka naročita politička sila, jer u malom broju izlazi na izbore", kaže Petrov.
Bolje atletičar nego alkoholičar
"Drugi razlog je Putinova ljubav prema sportu. On zaista radi na svom telu. Pazi na to kako izgleda i stvarno je u dobroj formi za 60-godišnjaka. U zadnje vreme to želi i javno da pokaže", objašnjava moskovski politikolog.
Treba priznati da u ruskoj političkoj kulturi to nosi i određenu socijalnu funkciju: zemlja ima strašnih problema s alkoholizmom, nikotinskom zavisnošću, a u zadnje vreme i s drogom.
"Putin sjajno igra na kontraste. Njegov prethodnik Boris Jeljcin bio je star, bolestan, imao je problema s alkoholom. Putin, s druge strane, živi zdravo i u sjajnoj je kondiciji", objašnjava Petrov.
Uz navedenu simboličku igru valja se prisetiti da je Rusija 90-ih pod Jeljcinom i sama delovala poput bolesnika koji gubi samokontrolu, dok se u eri Putina iz raznih razloga ekonomski i upravljački oporavila do neslućenih granica.
"Danas Putin nastavlja svoju igru kontrasta s Dmitrijem Medvedevim: u usporedbi s predsednikom, premijer se znatno uspešnije pozicionira i prikazuje kao svoj čovek", smatra Petrov. Putin je, dakle, definitivno u novoj predsedničkoj kampanji, premda se još uvek pouzdano ne zna hoće li se zaista kandidovati na štetu Medvedeva, ili formalno zauzeti mesto "druge violine".
Popularnošću protiv intelektualne elite
Na početku prošle decenije, Putin je delovao kao opasan tip s KGB-ovom senkom na licu. Osim ogromne moći koja mu pripada, Putin kao bivši špijun zna da rukuje s oružjem, ima crni pojas u džudou i majstor je ruske borilačke veštine sambo. Ali otkako ga je američki časopis Time 2008. ( za vreme ruske okupacije Gruzije) neočekivano i kontroverzno izabrao za osobu godine, sa svih strana Rusije počele su da pristižu fotografije s Putinom u glavnoj ulozi i sa scenarijima dostojnim dečjih strip-junaka 20. veka. Tajanstveni i dostojanstveni KGB-ov radnik odjednom je počeo da se prikazuje kao egzibicionista s duplerice.
Ozbiljniji štampani i elektronski mediji u Rusiji obično ignorišu Putinovo golo telo i oružane demonstracije. Pripadnici tzv. intelektualne elite, koji i inače izbegavaju rusku televiziju i maskulturu, mogu eventualno da se rugaju premijerovim postupcima (koji bi u nekom drugom kontekstu možda izazvali dijagnozu "krize srednjih godina").
Ali spomenuta intelektualna elita, ukoliko poželi da se kritički bavi kultom Putina, nema mnogo uticaja na širu rusku javnost. Politikolog Nikolaj Petrov smatra da vaga uverljivo preteže na onu stranu javnosti gde je Putin predstavljen kao superheroj i da je ta slika prijemčivija i simpatičnija.
