Amerikanci vršili eksperimente na ljudima
U tajnim istraživanjima američkih naučnika, oko 5.500 Gvatemalaca, od 1946. do 1948. godine, namerno je inficirano nizom polnih bolesti, otkrila je specijalna istražna komisija. Cilj istraživanja i korišćenja ljudi kao zamorčića bilo je utvrđivanje efekata penicilina u borbi protiv polnih bolesti.
Američki naučnici namerno su polnim bolestima u Gvatemali inficirali hiljade zatvorenika, psihijatrijskih bolesnika i prostitutki u istraživanju efekata penicilina.
U okviru istraživanja, od 1946. do 1948. godine, oko 5.500 Gvatemalaca namerno je inficirano gonorejom i sifilisom kako bi se videlo kakve efekte penicilin ima u borbi protiv polnih bolesti. Nijedan od pacijenata nije bio obavešten da je podvrgnut ispitivanju.
Istražna komisija, čije je formiranje naredio američki predsednik Barak Obama i koja je došla do tih saznanja, zaključila je da su aktivnosti američkih lekara potpuno suprotne etičkom i moralnom kodeksu doktora. Vođa predsedničke komisije za bioetička pitanja doktorka Ejmi Gutman ocenila je ispitivanja na ljudima u Gvatemali kao sramno poglavlje u medicinskoj istoriji.
"Važno je da precizno dokumentujemo ovu očito neetičku istorijsku nepravdu. Ovo radimo kako bi ispoštovali i odali počast žrtvama", rekla je Gutmanova.
Moralno pogrešno
Potpredsednik Gvatemale Rafael Espada rekao je za Bi-Bi-Si da će se vlada njegove zemlje formalno izviniti narodu Gvatemale, pošto su i lokalni doktori učestvovali u američkom programu.
"Želimo da podelimo ovu tragediju sa celim svetom", rekao je Espada.
Od ukupno 5.500 zaraženih, nekih 1.300 namerno je inficirano sa sifilisom, gonorejom ili nekom drugom polnom bolešću. Tek polovini je bila ukazana pomoć i lečenje.
Tako je sedam žena, koje su prethodno bolovale od epilepsije, namerno zaraženo sifilisom i to veoma rizičnim načinom - injekcijom u potiljak. Lekari su želeli da znaju da li će sifilis nekako pomoći u lečenju epilepsije. Sve žene su, nakon toga, dobile bakterijski meningitis, najverovatnije kao rezultat loše sterilizovanih igala.
Sudeći po dokumentima, najmanje 83 ljudi je umrlo do kraja 1953. godine.
"Oni koji su učestvovali u ispitivanjima nisu uspeli da pokažu minimalnu dozu poštovanja ljudskih prava i morala prilikom sprovođenja istraživanja", ističe Gutmanova, dodavši da su akcije lekara "užasno pogrešne".
"O civilizaciji se može suditi po onome kako tretira najranjivije. Mi smo pali na tom ispitu", ocenila je američka doktorka.
Lekcije iz prošlosti
Bilo kakve informacije o istraživanjima u Gvatemali držane su decenijama sakrivene od očiju javnosti. Tek prošle godine je istoričar sa Koledža Velesli pronašao zapise među papirima koji su pripadali doktoru Džonu Katleru, vođi eksperimenata u Gvatemali.
Američki predsednik je neposredno posle prvih saznanja o ovim istraživanjima prošle godine naredio da se formira komisija koja će sakupiti više informacija.
Obama se svom gvatemalanskom kolegi Alvaru Kolomu izvinio, rekavši da su postupci lekara potpuno u suprotnosti sa američkim vrednostima.
Američka komisija trebalo bi da sledećeg meseca donese prvi izveštaj. U konačnom izveštaju, koji treba da bude završen u decembru, biće ispitana sva saznanja i okolnosti, kako se slične stvari nikada ne bi dogodile.
Takođe, grupa Gvatemalaca koja je bila uključena u istraživanja četrdesetih godina najavila je tužbu protiv američkih vlasti.
