Kad će Rusija priznati libijske pobunjenike?
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da je Rusija spremna da uspostavi diplomatske odnose sa libijskim pobunjenicima, ukoliko oni uspeju da ujedine Libiju, u kojoj i dalje postoje "dve vlasti".
"Ukoliko pobunjenici imaju dovoljno snage, duha i mogućnosti da ujedine zemlju na novim demokratskim osnovama, naravno da ćemo razmatrati mogućnost da sa njima uspostavimo (diplomatske) odnose", rekao je Medvedev, nakon razgovora sa severnokorejskim vođom Kim Džong-Ilom, koji je u subotu doputovao u posetu Rusiji.
Ruski predsednik je ocenio da uprkos uspehu pobunjenika u Libiji i dalje postoje dve vlasti i apelovao na obe strane da pregovaraju, kako bi se postigao mirovni dogovor.
"Uprkos uspehu pobunjenika, Gadafi i njegove pristalice i dalje imaju uticaj i određeni vojni potencijal. Mi želimo da obe strane sednu za pregovarački sto i da postignu mirovni dogovor. U zemlji zapravo postoje dve vlasti", rekao je Medvedev.
Libijski pobunjenici su juče preuzeli kontrolu nad predsedničkim kompleksom Moamera el Gadafija u Tripoliju, ali se još uvek ne zna gde se nalazi libijski lider.
On je u audio poruci emitovanoj na televiziji rekao da je dopuštanje pobunjenicima da zauzmu vojno-rezidencijalni kompleks Bab el-Azizija bilo "taktičko povlačenje" s njegove strane.
Gotovo čitave noći između utorka i srede u Tripoliju se čula sporadična pucnjava i ođekivale su i eksplozije, a borbe u libijskoj prestonici su nastavljene i danas.
Rusija se, uz Kinu, uzdržala od glasanja kada je Savet bezbednosti UN u martu izglasao Rezoluciju 1973 kojom je odobrena međunarodna intevencija na Libiju.
Kako će teći oporavak Libije?
Evropa i SAD se spremaju da odmrznu milijarde blokiranih libijskih dolara koji će biti od ogromnog značaja za zemlju posle kraha Gadafijevog režima, ali oporavak Libije neće biti ni lak ni brz.
Trebaće godine da petrolejski sektor Libije ponovo proradi a privredi zemlje su neophodne reforme.
Desetine milijardi dolara leže blokirane širom sveta od ranih dana ustanka protiv režima.
Taj novac je bogatstvo Libije i treba da posluži kao finansijska podrška kakvu druge države Bliskog istoka koje su svrgle svoje vladare, Egipat na primer, nisu imale.
EU je juče objavila da se sprema da odmrzne libijski novac čim Ujedinjene nacije daju odobrenje. Američki predsednik Barak Obama kaže da je spreman da učini isto.
Analitičari cene zamrznutu libijsku imovinu na oko 110 milijardi dolara, što je oko 110 odsto bruto godišnjeg dohotka zemlje. Moguće je, kažu oni, da će politička stabilnost biti brzo uspostavljena kako bi mogli da počnu poslovi obnove.
U SAD se nalazi 37 milijardi dolara libijskog novca, dok je Nemačka blokirala nekih 7,3 milijardi evra. Britanija je zamrzla oko 12 milijardi funti (20 milijardi dolara) a Holandija tri milijarde evra.
Imaju milijarde, nemaju dugove
Mada će prelazna vlada Libije biti u zavidnom položaju posednika milijardi u gotovom koji je uz to i bez dugova, ekonomski temelji Libije su slabi a ishod neizvestan.
Politički sistem i privatni sektor morali da budu dovoljno jaki da bi primili strana ulaganja, kažu ekonomisti. Ali, sve ukazuje da nisu.
Institucije, uobičajene u drugim državama, koje su od životne važnosti za ekonomski rast praktično nisu postojale u sistemu Gadafijeve džamahirije.
Privatni sektor, koji je počeo da se razvija posle ukidanja sankcija Libiji, zapravo je školski primer primitivnog kapitalizma gde je poslovni uspeh zavisio od veza sa Gadafijem ili njegovim najbližim saradnicima.
Na rang listi korupcije u 178 država sveta, Libija je na 148 mestu koje deli sa Kamerunom, Obalom Slonovače, Haitijem, Iranom, Nepalom, Paragvajem i Jemenom. |
