Mada je sud u Kentakiju novu raspravu zakazao za 7. novembar, sudija Robert Vijar nije isključio mogućnost da zahtev za ekstradiciju bude odbačen pre tog roka.

Pred sudom u američkoj državi Kentaki održano je ročište protiv Azre Bašić, koja je optužena za ratne zločine nad zarobljenim srpskim civilima tokom rata u BiH, i za 7. novembar je zakazan novi proces o eventualnoj ekstradiciji. Sudija Robert Vijer rekao je da su se u ovom slučaju pojavila razna pitanja i da on treba da dobije odluku o tome da li nalog za ekstradiciju Bašićeve treba da bude odbačen pre zakazanog ročišta.

Hoće li je stići pravda: Azra Bašić

Bašićeva je uhapšena 15. marta u Stentonu na osnovu međunarodne poternice koju je izdao Sud BiH zbog sumnje da je kao pripadnica Hrvatske vojske učestvovala u mučenjima i ubistvima Srba u logorima u Derventi od aprila do juna 1992. godine.

Prvi put se pojavila pred sudom u SAD 18. marta, kada je govorila o svom boravku u Kentakiju, navodeći da je oko dve godine bila zaposlena u fabrici Nestle.

Njen advokat Petrik Neš pokušava da izdestvuje odbacivanje slučaja po više osnova.

On tvrdi da SAD pogrešno tumače sporazum o ekstradiciji sa BiH i pita da li postoji zastara za optužbe o počinjenim zločinima. Posle ročišta, Neš je rekao da više nije na snazi Sporazum iz 1901. godine koji su potpisali SAD i tadašnja Kraljevina Srbija.

Pomoćnik državnog tužioca Džejms Erhart rekao je da o tome da li je sporazum još punovažan treba da odlučuje izvršni ogranak savezne vlade čak i u slučaju kada neka država promeni ime i oblik vladavine.

Na ekstradicionom ročištu pažnja će biti usmerena na to da li su zvaničnici iz BiH obezbedili dovoljno dokaza u dokumentima u kojima se zahteva isporučenje Bašićeve. Zvaničnik Ministarstva pravosuđa Teri Šubert rekao je sudiji da će se SAD osloniti na dokumente više nego na izvođenje svedoka.

Istragu protiv Bašićeve vodi Okružno tužilaštvo u Doboju zbog sumnje da je kao komandir 108. Riječke brigade Hrvatske vojske počinila ratni zločin protiv civila na području Dervente od aprila do jula 1992. godine. Prvi logor za Srbe na području Dervente, formiran 12. aprila 1992. godine, bio je u Domu JNA i kroz njega je prošlo više od 200 Srba. U ovom logoru pred zarobljenim Srbima ubijeni su Čedo Čudić i Blagoje Đuraš, a silovane su B. S. i M. Z.

U dokumentima predatim Okružnom sudu u Leksingtonu navedeni su zatrašujući detalji o mučenju i ubistvu koje je Bašićeva počinila kao pripadnica vojne brigade u Hrvatskoj vojsci. U sudskim dokumentima navode se izjave Radojice Garića i Dragana Kovačevića koji su potvrdili da je Bašićeva zaklala Blagoja Đuraša kojeg su prethodno pretukli hrvatski policajci i vojnici.