Utorak 26. 5. 2020.
Washington
150
  • Chicago
    260
  • New York
    190
  • Belmont
    130
  • Atlanta
    250
  • Boston
    270
  • Firt
    170
  • Denver
    200
  • Detroit
    260
  • Dover
    160
  • Hartford
    150
  • Orlean
    250
  • Helena
    280
  • Ren
    170
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    240
  • Portland
    250
  • Salem
    270
  • Santa Fe
    90
  • Tampa
    250
  • Topeka
    210
10
Nedelja 21.08.2011.
12:04
T. Zečević - Vesti A

Srebrenicu tek čeka prava istina

Teza da su Srbi krivi za sve ne samo da ne može opstati, već je kucnuo čas da se ta jednostrana priča promeni, tvrdi istaknuti norveški reditelj, publicista i novinar Ola Flium, autor dokumentarnog filma o Srebrenici. Dokumentarac od dva nastavka emitovan je na TV NDK, nakon čega je izazvao burne reakcije ne samo u Norveškoj, već i u drugim zemljama.

Flium smatra da je da je hajka na njega pokrenuta kako bi se skrenula pažnja sa činjenice da su muslimani tokom građanskog rata u Jugoslaviji tesno sarađivali sa najodgovornijim ljudima iz Al Kaide, kao i da su džihad ratnici bili pod direktnom komandom Alije Izetbegovića, bivšeg predsednika Predsedništva BiH. Srebrenički masakr gleda kao kompleksnu temu.

Evropski boj

Šta vas je podstaklo da se bavite baš ovom temom, posebno što je srpski narod često demonizovan u zapadnim medijima?
- Raspad Jugoslavije i posebno građanski rat u Bosni su vremenom postali evropski rat. Ima mnogo nas koji smo bili posebno vezani za Jugoslaviju jakim istorijskim familijarnim i prijateljskim vezama. Lično sam bio dirnut pričama azilanata, izbeglica sa Kosova i iz Bosne, koji su došli u Norvešku. Neki od njih su bili u mešovitim brakovima, Srbi oženjeni muslimankama ili Hrvaticama i obrnuto.

Oni su blagovremeno shvatili da bi se njihovi brakovi raspali da su ostali u zemlji. Kao i mnogi drugi, bio sam potresen pričama o srpskim zločinima, slikama iz Sarajeva, ljudima upucanim na ulicama, bombardovanjem grada i ništa manje masakrom u Srebrenici.

Malo-pomalo, posle razgovora sa različitim učesnicima u ovom ratu, shvatio sam da postoji i drugačija stvarnost od one koju su novinari predstavili. Srpske vlasti mnogo mogu sebi da zahvale zašto su Srbi bili predstavljeni na taj način jer nisu imale profesionalni odnos prema novinarima.

Niko nije želeo da razgovara sa nama kada smo pokušavali da ih intervjuišemo 2000. i 2001. godine. Tada smo snimali film "Savezničke laži" u koprodukciji sa BBC. To je bio film koji su videli ljudi u 50 zemalja. Upravo je taj film bio povod da nastavimo rad i snimimo filmove "Izdati grad" i "Sarajevo - rikošet".

Da li ste slutili na kakav prijem će vaš film naleteti?
- Da, delimično. Mnogo toga o čemu sada govorimo već je bilo u različitim lokalnim novinama. Iz iskustva znamo da TV ima šire polje delovanja i da je prijem zato mnogo jači. Ipak, kampanja protiv naših filmova bila je ogromna, naše kolege u Bosni dobijale su pretnje po život.

Nažalost, mnogo je onih koji ne razumeju razliku između ratne propagande i istraživačkog nezavisnog novinarstva. Dvojica hrabrih kolega napravili su posao vredan divljenja sa svojom pričom o komplikovanijoj slici onoga što se dešavalo u Bosni. Oni su Bošnjaci i bili su naš osnovni izvor podataka. To su ljudi čije srce bije za slobodnu Bosnu, za slobodu govora i slobodne medije.

Tajno naoružavanje

Uprkos stavovima velikih sila i međunarodnog suda, vi ste nastavili istraživanja?
- Naš zadatak nije bio da sudimo i osuđujemo. To je zadatak suda, ali nije zadatak suda da piše istoriju. Novinari i istoričari daju važniji doprinos razumevanju važnih političkih i vojnih procesa, koji su po pravilu držani kao tajna.

A u stvari, reč je obično o informacijama koje ne stignu do sudova, nego izađu na svetlo dana mnogo godina kasnije. Obično ih otkrivaju izvori koji više nemaju obavezu ćutanja ili je u pitanju arhivirani materijal koji više nije tajna. Više takvih živih izvora smo otkrili, a potom intervjuisali u našim filmovima.

Inače, u Bosni kao i u nizu drugih zemalja u kojima sam kao reporter pokrivao ratove, uvek je bio veliki izazov razdvojiti ratnu propagandu od stvarnosti. Otkrili smo nepoznate i nove strane bosanskog konflikta. Reakcije ukazuju na to da su otkrivene činjenice nove i za većinu.

Koji su to momenti i činjenice bile izazovne ili sumnjive?
- Postoji čitav niz izvora koji svedoče o nepoznatim stranama rata na Balkanu. Susreti sa Bošnjacima koji žale za svojim porodicama otkrili su nam ne samo optužbe protiv Srba, već i protiv Alije Izetbegovića.

To su bila dva događaja koji su obeležili moje viđenje rata. Jedan od Bošnjaka je uzgred pomenuo izdaju Alije Izetbegovića prema njima i prema gradu, što je pobudilo našu pažnju. Ali pobudilo je pažnju i kod bosanskih novinara koji su kasnije usmerili istraživanje u tom pravcu. Posle toga smo malo-pomalo otkrivali komplikovanu i značajnu predistoriju masakra u Srebrenici.

Drugi događaj koji je privukao pažnju je priča o tajnom naoružavanju pored Tuzle 1994/95, a taj događaj je predstavljao kršenje zabrane Ujedinjenih nacija o naoružavanju. Ovo naoružavanje su potvrdili i centralni izvori u Armiji BiH. Taj isti izvor nas je uputio na trag priče o ulozi islamskih fundamentalista u Bosni i njihovoj vezi sa Al Kaidom.

Zemlja sa tri istine

Šta vam je najteže bilo tokom snimanja filma? Da li ste se iznenadili, začudili?
- Teško je i pored ove vremenske distance reći koliko je rat još prisutan ili nije završen u Bosni. Tokom istraživanja bili smo praćeni i optuživani da smo špijuni srpskih veterana, što je značajno podizalo nervozu kod bošnjačkih kolega.

Koji je vaš zaključak posle razgovora sa tolikim ljudima?
- Bosna je zemlja sa tri istine. Konflikti su duboki i teški i verovatno će proći mnogo vremena pre nego što se ljudi slože oko najmanjih detalja. Srećom, postoje intelektualci na sve tri strane koji smeju i dalje da razmišljaju kao Jugosloveni. Isti slučaj je i sa nama novinarima.

Vođeni strahom da ne budemo optuženi za negiranje genocida ili srpsku propagandu, bavimo se i dalje rovovskim novinarstvom. Otuda, izostaje korišćenje protivničkih izvora, istinitost iskaza meri se po etničkoj pripadnosti, što je način da se nastavi ratna propaganda. Takva je delimično situacija i na srpskoj strani gde nacionalističke i revizionističke snage podrivaju slobodno novinarstvo.

Koje ste onda izvore koristili?
- U našem novinarskom projektu vezanom za srebreničku tragediju, centralno mesto zauzima korišćenje podataka ili oslanjanje na bošnjačke novinare. Zajedno sa njima smo prolazili stare linije fronta i nagovorili Srbe da progovore. Mnoge od njih nismo mogli da koristimo jer je najveći deo njih bio obuzet namerom da pokažu da su samo Srbi bili žrtve.

Ipak, novinarski kodeks nas je obavezivao da saslušamo i njihove priče, a potom da ih uvrstimo u dalja istraživanja. Ispostavilo se da su i njihove storije takođe deo bosanske patnje.

Alija i Al Kaida

Da li je ovim dokumentarcem okončan vaš rad na takozvanom srebreničkom slučaju?
- Ne, radim na jednoj knjizi koja se zasniva na našem istraživanju i ne isključujem mogućnost da snimim još filmova. Kako se nove arhive otvaraju i ljudi osećaju da je vreme da i oni nešto kažu, bliže sam toj ideji. Bićemo tu da saslušamo njihove priče. Snimio sam nekoliko filmova i napisao nekoliko knjiga o II svetskom ratu i o hladnom ratu. Čak i danas otkrivam nove strane te dramatične istorije. Isto će se desiti i sa Bosnom.

Film u određenim krugovima u Norveškoj nije dočekan sa dobrodošlicom, kako to tumačite?
- U osnovi je reč o politički motivisanoj kampanji koja pokušava da bagatelizuje i diskredituje naše istraživanje. Stvorio se utisak da mi negiramo genocid što je besmisleno.

U našim filmovima izričito naglašavamo da je reč o novom evropskom holokaustu i o najstrašnijem masakru posle II svetskog rata. Zato tumačimo ovu buku kao pokušaj da se skrene pažnja sa naše dokumentacije o kriminalnim i mafijaškim odnosima koji su postojali u Srebrenici pod Naserom Orićem i o tome kako se Alija Izetbegović poneo prema svom narodu.

Iako nas u ovoj kampanji optužuju da se bavimo prosrpskom propagandom u filmu "Sarajevo - rikošet", ta kritika je neosnovana i neprimerena.

A istina je da mi otkrivamo kontakte između Alije Izetbegovića i ekstremnih islamista iz vrhova Al Kaide. Oni treba da zauzmu svoje veliko mesto u istoriji Bosne. Napisali smo svoju verziju i ona se očigledno ne dopada onima koji vode kampanju protiv našeg programa.

Filozof na terenu


Ola Flium rođen je pre 52 godine u norveškom gradu Namsosu u kome je završio osnovno obrazovanje. Studirao je istoriju u Trondhajmu, medije i film u Voldi, a filozofiju i psihologiju u Tromseu. Kao novinar radio je u lokalnim i nacionalnim listovima, a TV istraživač postao je 1995. godine.


Dobitnik je prestižnih domaćih i internacionalnih nagrada za istraživačko novinarstvo. Autor je i pet dokumentarnih knjiga, a danas radi kao urednik programa za Empo TV.
 

Još 2001. godine Ola Flium je sa Davidom Hebičom uzdrmao zapadnu javnost dokumentarnim filmom "Saveznici i laži", snimanim u Bosni, Hrvatskoj, Norveškoj, Americi i Engleskoj. Četiri godine kasnije film "Krađa istorije", koji je razjašnjavao krađe antikviteta iz ratnih zona Avganistana i Pakistana, nagrađen je u Norveškoj i Americi, dok je dokumentarac "Jedna loša priča" imenovan za Oskara.

 

Barbarosa doveo "svete ratnike"

 

U biografiji koju je napisao za "Vesti" Ola Flium otkriva još nekoliko detalja koji su najavili početak najkrvavijeg rata u Evropi posle II svetskog rata. A to je dolazak u Bosnu početkom 1992. godine 42 "sveta ratnika" iz Avganistana, na čelu sa vođom zvanim Barbarosa.

 

A Barbarosina deklaracija je glasila - Al Kaida ima za primarni cilj da napravi operacionu bazu u Evropi protiv svih neprijatelja Al Kaide i protiv Amerike. Čak 3.000 stranih vojnika borilo se u Bosni za džihad. Još kaže da su svi ti vojnici bili pod direktnom komandom bosanskog predsednika Alije Izetbegovića, a koji je u zapadnim medijima glumio umerenog evropskog vođu.

 

Odmah po završetku rata u Bosni, krenuo je rat protiv Amerike i Zapada. A desetorica napadača na njujorške tornjeve bili su veterani iz rata u Bosni.


Pesma i šljivovica

Kažu da Srbi žive u mitovima, a šta je karakteristično za zapadno društvo?
- Svi narodi vole da se vraćaju u prošlost i pozivaju na političke ili istorijske događaje. Nažalost, srpsku istoriju su srpski novinari zloupotrebljavali. Isto se desilo i kada se raspadao Sovjetski Savez. Komunistički političari odjednom su postali nacionalisti i koristili su nacionalne i religiozne simbole u pokušaju da ostvare svoje lične interese. Zapad radi isto to. Takozvani Ti-parti pokret u Americi je dobra ilustracija za to.

Posle svega što ste otkrili i videli, mislite li da je priča o srebreničkoj tragediji definitivna ili slede nastavci sa iznenađenjima?
- Ne, daleko od toga da je sve ispričano. I dalje je nejasno šta su u Americi i u bosanskom i srpskom rukovodstvu znali o dešavanjima u Srebrenici. Nedostaje detaljna priča o borbama između srpskih i muslimanskih snaga. Ova istorija neće biti sigurno ispričana sada, čekaće još mnogo godina.

I na kraju da li teza da su Srbi za sve krivi može opstati kao poslednja istina i da li je to nametnuta teza, usvojena pod pritiskom velikih sila?
- Ta teza ne može opstati i vreme je da se promeni jednodimenzionalna priča. Potom će sve strane istorije polako zauzeti svoje mesto.

Da li ste ikad bili u Srbiji, da li vas je neko pozvao i imate li nameru da dođete?
- Bio sam nekoliko puta u Srbiji ali me niko još nije pozvao da dođem. Rado idem ponovo u Srbiju, Bosnu, na ceo Balkan, ako me neko pozove.

Da li ste se u karijeri i ranije bavili tabu temama?
- Često. Rano sam započeo sa kopanjem-traganjem za dokumentima u Dokumentu 2 za TV2 i za NRK-ov Brenpunkt (Fokus) i vremenom je to postao moj način rada.

Hvala, gospodine Flium, želeli bismo da vas vidimo i u prokaženoj Srbiji.
- Hvala i vama. Srbija i Bosna su mnogo više od rata i masakra. Tamo je prisutno skoro neograničeno gostoprimstvo sa teškim razgovorima, fantastičnom hranom, strasnom muzikom i žestokom šljivovicom ispod drveta šljive.  

POVEZANE VESTI

Nedelja 21.08.2011. 12:40
Žutocrvenim glodarima će se poklopiti dve stvari, da ih Evropa neće, i da svet konačno dozna istinu o građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji. Iz Srbije će morati da pobegnu, a svet će ih prezirati kao izdajnike sopstvenog naroda.
Nedelja 21.08.2011. 12:36
По ко зна који пут,понавља се она народна мудрост...заклела се земља рају...! Није свакоме дат да лаже,треба и то умети! Домаћи муслимани и њихови "ментори" очито нису усавршили "занат" па сада излази на видело колико су јадни и бедни! Драги Бог све види!
Nedelja 21.08.2011. 13:21
Ко је гледао суђење Милошевићу и Шешељу зна о чему се ту ради, група Паук је стрељала око 1200 заробљених војника по налогу и наравно дебело плаћени од стране Француске обавештајне служе(постоје подаци наших тајних служби који се не износе из свима познатих разлога).Били су плаћени да направе злочин у име Срба, наравно на ту цифру су додали још око 2000 погинулих у борбама и са муслиманске и са Србске стране, како би се осудио као геноцид иако се у сваком смислу те речи не може поредити геноцид са стрељањем заробљеника.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
  • 2020 © - vesti online