Bacamo milijardu tona hrane!
Sudeći prema podacima UN, na putu od polja do tanjira pokvari se više od milijardu tona hrane godišnje. To ne samo da pogoršava glad u svetu, već ima i efekat staklene bašte. Jedno od rešenja je bolje pakovanje.
I dok u istočnoj Africi milioni ljudi umiru od gladi, a deca pate od neuhranjenosti - špekulanti skladište ogromne količine pšenice, pirinča ili kukuruza koje kupuju jeftino od poljoprivrednika i klade se na povećanje cena. Hrana je sve skuplja, svetska populacija raste. A hrane u stvari ima dovoljno.
Dženi Gustavson iz švedskog Instituta za hranu i biotehnologiju (SIK) kaže: "Globalno gledano, trećina proizvedene hrane se izgubi na putu od polja do potrošača. To je svake godine oko 1,3 milijarde tona".
Ovaj institut jedan je od autora studije o gubicima namirnica sprovedene po nalogu FAO - Organizacije UN za hranu i poljoprivredu. Ako se gubici smanje, i hrana pažljivo koristi, glad bi mogla da bude suzbijena.
Istovremeno, može se reći da neodgovoran odnos prema hrani veoma šteti i klimi: "Grubo procenjujući, kilogram hrane emituje kilogram ugljen-dioksida", kaže Gustavsonova.
To znači da gubitak 1,3 milijardi tona hrane znači nepotrebno zagađivanje sa 1,3 milijardi tona ugljen-dioksida - to je više od četiri odsto godišnje globalne emisije CO2.
Rezultati istraživanja su u suprotnosti sa prethodnom politikom FAO. Do sada, ova organizacije UN je zanemarivala pitanja klime. Do sada je svoju politiku zasnivala na premisi da bi do 2050. globalna proizvodnja hrane trebalo da se poveća za 70 odsto. Sada su tu naravno novi ciljevi.
Hrana se gubi tokom celokupnog prehrambenog lanca, od poljoprivredne proizvodnje, do potrošnje u domaćinstvima. Istraživači iz SIK-a sproveli su studiju na osnovu podataka iz 151 zemlje. U siromašnijim zemljama Afrike i Azije problem leži na početku lanca. Zbog kvarenja plodova i žetve, tamo se po glavi godišnje gubi između šest i 11 kilograma hrane. Voće, meso i mleko se kvare na vrućini.
Međutim, Evropljani i stanovnici Severne Amerike su i gori: oni po osobi godišnje bace u smeće 95-115 kilograma hrane, mada je ona još dobra za jelo.
Kako smanjiti količinu hrane koja se baca?
Industrija je već najavila nove koncepte mašina za pakovanje namirnica kao i "pametnu" ambalažu. Međutim, to neće moći tako lako da se sprovede u delo. Poljoprivrednici u Nigeriji prvo moraju biti uvereni da je bolje da svoje sirove proizvode pakuju odmah, na licu mesta, nego da ih nezaštićene šalju na put.
A još je teže izboriti se sa zapadnjačkom nezainteresovanošću i bezbrižnošću.
"Mnogi potrošači se slepo drže datuma na pakovanju, mada su mnoge namirnice sveže i kada im istekne deklarisani rok trajanja ", kaže psiholog Štefan Grinevald iz Kelna.
U rešavanju problema trebalo bi da pomognu indikatori vremena i temperature koji bi u svakom trenutku pokazivali stvarne svežinu proizvoda - napominje "Dojče vele".
BASF na primjer nudi nalepnice za ambalažu sa posebnim pigmentom: ukoliko sadržaj više nije za jelo, nalepnica promijeni boju.
