Nemci, samo bez panike!
Nemci su nacija štediša i najviše se boje da bi njihov novac mogao da izgubi vrednost. To su naučili kroz istoriju, tako da je njihova uznemirenost zbog razvoja događaja u evro-zoni, ali i onoga što dolazi iz Amerike, svakim danom sve veća. "Koliko je siguran moj novac", pitaju se Nemci u strahu. Dnevnik "Velt" daje nekoliko umirujućih saveta, kako ne bi podlegli panici i potezima koji bi mogli skupo da ih koštaju.
Ako bankrotira neka od kriznih zemalja EU, pojedine banke bi zaista mogle da upadnu u finansijske turbulencije.
U Nemačkoj, međutim, država garantuje za ušteđevine do 100.000 evra, a za iznose preko toga važe privatno organizovani bezbednosni sistemi nemačkih banaka.
Onaj ko je uložio svoj novac u nekoj stranoj banci, takođe uživa državnu zaštitu do 100.000 evra, ukoliko se radi o institutu odomaćenom u EU.
Pored toga, u Nemačkoj važi i tzv. Merkel-garancija, odnosno obećanje savezne Vlade dato još u oktobru 2008. po kome su svi ulozi u zemlji sigurni, piše "Velt".
Podatak da je oko devet odsto životnih i penzijskih osiguranja u akcijama Italije, Portugala, Španije, Irske i Grčke mogao bi, međutim, da dovede do problema. Bankrot Atine bi osiguranja lakše mogla da prežive nego da se isto desi Italiji, jer je italijansko tržište akcija treće u svetu. Otuda bi u slučaju još jedne propasti Rima nemački osiguranici mogli takođe da progutaju gorke gubitke.
Nemcima se savetuje da ne prodaju u panici akcije koje poseduju, jer tako neće pomoći ni sebi, ni firmama koje treba da prežive krizu. Generalno gledano, akcije su i dalje atraktivne, čak i ako u narednim nedeljama dođe do jakih potresa na berzi.
Naravno, važan je i njihov izbor: nemačke važe trenutno za najstabilnije, a treba izbegavati evropske fondove, koji najviše investicija imaju u turbulentnim tržištima Italije ili Španije.
Mnogi investitori vide Nemačku kao sigurnu luku i kupuju nemačke državne obveznice. Za štediše, koji poseduju ove papire, to znači da su van svake opasnosti, jer su ovi vrednosni papiri sigurniji čak i od američkih naslova. Cena ove sigurnosti je da jedva može da se ostvari neka dobit od kamata, ali i to je bolje nego nesigurnost fondova, koji uglavnom imaju investicije u zemljama zahvaćenim krizom, navodi nemački dnevnik.
|
Povratak na marku?
Ako bi došlo do reforme valute, to bi značilo uvođenje nove, pri čemu stari novac postaje bezvredan. Povratkom na marku Nemci ne bi pretrpeli velike gubitke, imajući u vidu da njihova zemlja važi za stabilnu oazu za investicije, a za štediše bi to značilo samo dodatnu dobit.
Jaka marka bi, srednjoročno gledano, mogla da postane problem, jer bi izvoz patio zbog visokih cena roba. Danas se nešto slično već dešava sa Švajcarskom. Evro se, međutim, još začuđujuće dobro drži, posebno u odnosu na dolar.
Spremni za rizik
Italija danas ima isto dugova kao početkom devedesetih, ali plaća znatno manje kamate. "Velt" ukazuje i na mogućnost kupovine italijanskih državnih obveznica, koje će za 10 godina doneti duplo veće prihode od kamata nego od nemačkih papira.
Osim toga, grčke berze su danas na 50 odsto nižem nivou nego pre krize. Onaj ko veruje da će Grčka naći izlaz, može već sada da uloži u akcije iz Atine. Jer, ko rizikuje, taj i dobija, zaključuje ovaj list. |
