Zašto je dinarska štednja isplativija od devizne?
Dinarska štednja je isplativija od devizne, osim u slučajevima kad se štedi sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti, pokazalo je istraživanje finansijskog portala Kamatica, koji je u okviru predstojeće nedelje štednje ispitivao isplativost štednje.
- Svaki vid štednje ima prednosti i mane, pa tako ne bi trebalo da jurimo za kamatom, nego da tip štednje prilagodimo svojim potrebama i mogućnostima - navedeno je u analizi.
Stručnjaci ističu da je prednost dinarske štednje u znatno višoj kamatnoj stopi u odnosu na ostale valute, kao i u neoporezivanju ostvarene kamate, a da je posebno značajno to što je reč o jedinoj vrsti štednje kod koje je kamatna stopa na uložena sredstva sasvim sigurno veća od inflacije.
Opravdanost štednje u nekoj valuti može da se utvrdi samo ako se uporede visina ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji kojoj je ta valuta matična, kažu u Kamatici, i podsećaju da inflacija u Srbiji trenutno iznosi 2,1 odsto, da je ciljana do 4,0 odsto, dok je Evropska unija za ovu godinu predvidela deflaciju od - 0,16 odsto.
Visoke kamate na štednju su davno zaboravljene kako na dinarsku, tako i na štednju u drugim valutama. Štednja po viđenju u evrima trenutno iznosi 0,1 odsto na godišnjem nivou, dok je kamata na dinarske štedne depozite oko 7 odsto.
Kod klasične oročene štednje, kamate na štednju u dinarima su u proteklih par dana smanjene u zavisnosti od banke do banke u proseku od 0,5 do 1 odsto, pa je iznos kamate koja može da se dobije do 8 odsto, dok je kod štednje u evrima kamata svedena na maksimalno 1,53 odsto.
Kada je štednja u stranim valutama u pitanju, pored inflacije, mora da se računa i s tim da država Srbija naplaćuje dodatni porez od 15 odsto na zaradu ostvarenu štednjom u stranoj valuti, što znači da na svakih sto evra kamate državi mora da se da 15 evra, navedeno je u analizi.
