Evropa dobila "finansijski kišobran"
Šefovi država i vlada Evropske unije postigli su juče na samitu u Briselu dogovor o tzv. Evropskom paktu. To je neka vrsta Evropskog monetarnog fonda, a sadrži finansijski mehanizam za odbranu zemalja-članica od dužničke krize, kao i Fond za finansijsku podršku evro-zoni.
- Ako Portugal bude primoran da zatraži pomoć od nas, finansijski kišobran koji smo dogovorili biće joj dovoljan - izjavio je na kraju samita Žan Klod Junker, luksemburški ministar finansija, dodajući da bi bila moguća i podrška Portugalu i do iznosa od 75 milijardi evra.
Nemačka je podržala Evropski pakt dobivši zauzvrat saglasnost ostalih članica EU da u zajednički fond za finansijsku pomoć svoj udeo uplati u više rata. Fond je lane osnovan i trebalo bi da bude privremen, a njegov budžet će prema najavama iznositi između 250 i 440 milijardi evra.
Kako se predviđa, polovinom 2013. godine, umesto ovog privremenog, trebalo bi da počne sa radom stalni Fond, zapravo mehanizam za stabilnost, zbog kojeg će države članice morati da menjaju evropski ustav koji reguliše rad institucija EU. Budžet tog stalnog fonda dostizaće 500 milijardi evra, namenjenih pozajmicama članicama Unije, a moći će i da otkupljuje dugove članica.
Fondu će moći da pristupe i države EU koje nisu u evro-zoni. Do sada su pristupnicu prihvatile Danska, Rumunija, Letonija, Litvanija i Bugarska. Većina istočnoevropskih članica Unije odložila je pristup fondovima zbog toga što bi bile obavezne da menjaju svoju poresku politiku.
Obećanja o nuklearkama
|
