Poljaci rezolucijom spasavaju obraz
Šef poljske desnice Jaroslav Kačinjski predložio je nacionalnom parlamentu rezoluciju kojom se odaje počast svim Poljacima koji su u toku poslednjeg svetskog rata spasavali živote Jevreja, izlažući se smrtnoj opasnosti.
Rezolucija koja se našla pred parlamentarcima Sejma,koncipirana je kao odgovor poljskih političara i istoričara na tvrdnju američkog pisca poljskog porekla Jana Tomaša Grosa, koji u već trećoj knjizi dokumenata tvrdi da su hiljade poljskih Jevreja ubijeni rukom ''pohlepnih Poljaka“.
Motiv nemačkih zločinaca za ubijanje Jevreja bio je proklamovani Hitlerov projekt o ''konačnom rešenju jevrejskog pitanja“ dok su Poljac svoje komšije likvidirali da bi se domogli njihovih materijalnih dobara, posebno zlata, zbog čega je i knjiga, koja je u Varšavi ugledala ''svetlo dana'' nosi naziv ''Zlatna žetva“.
Poljski istoričari zameraju svom bivšem sunarodniku da je i u ovoj knjizi, kao i u dve prethodne slučajeve kojima dokazuje svoju tezu, istrgao iz konteksta događanja u toku Drugog svetskog rata, zanemarujući primere herojskog žrtvovanja Poljaka koji su po cenu života sakrivali Jevreje pred nemačkim progonom.
Tomaš Groš se slaže da je takvog iskrenog žrtvovanja bilo, ali i ovde, kako Poljaci kažu, ''zlobno“ tvrdi da je većina takvih svoje usluge naplaćivala u zlatu! Mnogi su, kako tvrdi Gros, prijavljivali one koje su tobože prikrivali, da bi od Gestapoa dobili raspisanu, skromnu nagradu uglavnom u hrani ili odeći.
Grosu je najteže pala činjenica što su zločine neki Poljaci nad Jevrejima vršili i nakon oslobođenja, kao npr. u gradu Kielce, zbog čega su mnogi pripadnici ove nacije odmah napustili Poljsku i nikad se više nisu vratili, kao ni njihovi potomci.
Ovom činjenicom se daje delimičan odgovor na pitanje zašto Jevreji, koji su nekada činili višemilionsku zajednicu, sada se u Poljskoj mogu ''na prste prebrojiti“. Negirajući nemilosredne i sramne optužbe, Jaroslav Kačinjski, brat stradalog predsednika Poljske Leha Kačinjskog, izneo je primer porodice Viktorije i Jozefa Ulmovih iz selu Markov, iz jugoistočne Poljske, koji su u svojoj porodičnoj kući skrivali celu grupu prognanih Jevreja.
Kada su ih Gestapovci otkrili zajedno sa svojim štićenicima, oni su streljani u dvorištu rodne kuće. Takvih, kako naglašava Kačinjski, bilo je mnogo,a na njih Gros zaboravlja, zbog čega je on, zajedno sa istoričarima, odlučio da upravo kada je Tomaš Gros promovisao svoju knjigu u Varšavi i Krakovu, koje su se mnogi Poljaci pribojavali, poreknuo proceduru usvajanja ''rezolucije istine“.
''Gros neobjektivno piše samo o pojedinačnim primerima zločinačkog delovanja pohlepnika i izvodi šire zaključke. Ako njegovi sadašnji sugrađani Amerikanci, koji ne poznaju poljsku istoriju, pročitaju ovu knjigu, neće znati o čemu se radi“, kaže urednik dokumentarističke literature Vojcieh Mišinski.
Poljaci su, inače, veoma osetljivi kada se radi o pitanju holokausta, posebno zbog činjenice što su najstrašniji fašističkim logori podignuti na poljskom okupiranom tlu, zbog čega se napravedno i neoprezno upotrebljava termin “poljski koncentracioni logori“ Aušvic,Birkenau i drugi.
Zbog toga se vlada poljskog premijera Donalada Tuska poslednje vreme više puta obratila rukovodiocima spomen obeležja i muzeja,o tvorenim na mestima stradanja miliona ljudi, da iz svojih internetskih i-mejl adresa izbace oznaku lokacije ''.pl''.
Nekoliko američkih redakcija, odgovarajući na ovaj apel, već je unelo u svoj novinarsku kodeks zabranu spajanja fašističkih logora sa imenom zemlje u kojima su tokom okupacije formirani logori.
