Sve manje nade da ima preživelih

Do sada je zvanično utvrđeno 145 žrtava i oko 200 nestalih. Trećini Krajstčerča preti rušenje. Policajci iz Australije, njih 300, brinu o bezbednosti.

Zemljotres na Novom Zelandu dosad je zvanično odneo 145 života, a spasioci pozivaju ljude da se mole da se dogodi čudo, jer su sve bleđe nade da bi iko više pod ruševinama mogao da bude živ. Oko 200 osoba vode se kao nestale. Centar Krajstčerča će biti zatvoren za pristup "možda i mesecima", a tle će se tresti još najmanje godinu dana i treba očekivati još oštećenja.

Stotinu ekipa počelo je obilazak svake kuće u područjima koja su najviše pogođena. Njihov zadatak je da steknu uvid u stanje zgrade i bezbednost stanara u njoj. Ekipe imaju zadatak da idu po prioritetima, najpre u šoping centre, medicinske ustanove i apoteke, da bi utvrdile da li su ta mesta bezbedna za ljude. Ako se ispostavi da nisu, na njima će biti crvena oznaka i biće ograđena.

Dvadeset ekipa građevinskih inženjera, takođe, je počelo pregled stabilnosti objekata u gradu. Dosad, na 341 objekat stavljene su crvene nalepnice i naređena evakuacija iz njih. Oko 500 kuća ima žutu oznaku, koja znači ograničen pristup, a 4.600 zgrada označeno je bezbednim za stanovanje. Procene su da čak trećini Krajstčerča, grada sa skoro 400.000 stanovnika, preti rušenje, zbog velikih oštećenja na zgradama.

Oko 700 spasilaca radi na ruševinama.

- Svako veruje da još ima živih. Negde tamo neko je živ - kaže gradonačelnik Bob Parker.

Malo nade pojavilo se u sredu ujutro, kada je 30 stručnjaka pojurilo da raščisti srušenu zgradu, nakon što su čuli zvuke iz nje.

- Ispostavilo se da se radilo o mački - kazao je policijski inspektor Rasel Gibson.
Spasioci iz sedam zemalja još uvek su u subotu verovali da ima nade da nađu preživele.

- Preživeli mogu opstati neko vreme u srušenoj zgradi. Na Haitiju, mi smo posle potresa bili u stanju da nađemo ljude, pet, šest, sedam dana posle - kaže kapetan Brajan Vels, iz vatrogasne službe Los Anđelesa.

Tri stotine policajaca iz Australije patroliraće ulicama, jer je bezbednost građana veliki problem. Nije pitanje samo lopova, već i ljudi koji obilaze nastradala područja da bi ih razgledali.

Proradio je i veb-sajt Ministarstva civilne zaštite na kome građani dobijaju obaveštenja o razvoju situacije. Prema tim informacijama, delovi Krajstčerča biće bez tekuće vode još mesecima, nakon što je ustanovljeno da su oštećenja podzemnih instalacija teža nego što se u prvom trenutku mislilo.

- Šteta u gradu je ogromna - kazao je gradonačelnik Bob Parker.

- Period ponovne izgradnje biće mnogo duži nego lane.

On je pozvao ljude da pomažu jedan drugom dok traje kriza. Predložio je da se komšije dogovore i naprave zajedničke poljske klozete.

Rodžer Saton, šef kompanije Orion, koja grad snabdeva strujom, rekao je da je podzemna kablovska mreža pretrpela značajne štete, a trafo-stanice su sasvim odsečene od glavnih kablova.

U celom gradu popravlja se stanje sa benzinom, iako mnoge pumpe nisu u stanju da toče gorivo jer nema struje. Vlasti tvrde da nema potrebe za stvaranjem zaliha benzina, pošto je otvoren glavni terminal za snabdevanje i počelo je redovno dopremanje na pumpe koje rade. Grad neće ostati bez benzina, garantovano je.
Na ruševinama su, pored domaćih, spasioci iz Japana, Tajvana, Britanije, SAD i Australije.

Najviša zgrada u gradu, hotel Grand Ćencelor od 26 spratova koja preti da se sruši, sada miruje i više ne tone kao prethodnih dana. Oko nje je zagrađen prostor i zabranjen pristup u prečniku od 90 metara.

Građani su upozoreni da izveste o bilo kakvim sumnjivim aktivnostima u blizini njihovih kuća, kao i da pripaze na imanja svojih suseda. Ako se neko približi kući, uvek mu proverite podatke, svi ljudi sa pravom pristupa imaju dokument za identifikaciju. Takođe, ako idete iz kuće, obavestite komšije o tome, rečeno je.

O zaštiti od požara sada se redovno brinu dežurne vatrogasne službe. Stanovništvo je upozoreno da proveri da li plinske boce stoje uspravno i da li su kako treba priključene pre nego što se plin koristi. Sve uređaje na gas prethodno treba da proveri kvalifikovana osoba. Problem je i javnog zdravlja, posebno se obaveštava da je na teren upućeno 200 pokretnih toaleta, a biće još 600.
 

Nema potrebe za zalihama Popravlja se i stanje sa snabdevanjem. Supermarketi po gradu dobili su namirnice i u njima je dovoljno hrane. Civilna zaštita, takođe, upozorava da nema potrebe za gomilanjem zaliha, jer roba redovno stiže u grad. Kad je reč o zdravlju, stanovništvo, u slučaju potrebe, najpre treba da se obrati lokalnom lekaru opšte prakse. Sedamdeset odsto ordinacija u gradu sada radi, jednako kao i mnoge apoteke. Za prijem posle radnog vremena i hitne slučajeve otvorene su klinike.

Operacija običnim nožem pod ruševinama

Urolog iz Brizbejna Sjuart Filip, koji je bio na simpozijumu u Krajstčerču, nije ni sanjao da će se ovde suočiti sa jednom od najstrašnijih dilema u svom životu: odseći čoveku nogu običnim nožem, da bi ga spasao ispod ruševina ili čekati da se dogodi čudo.

U haosu, u prvim trenucima posle zemljotresa, nije bilo vremena da se razmišlja:

- To je bila teška odluka, odseći čoveku nogu. Ali, ona je bila tako smrskana da smo verovali da je svakako ne bismo mogli sačuvati. Takođe, da je nismo odsekli, čovek ne bi preživeo. On je znao da nema izbora i hteo je da se izvuče odatle - kaže dr Filip.

On i njegova koleginica po specijalizaciji iz Melburna, zajedno sa jednim anestetičarom iz Krajstčerča, potrčali su iz gradskog konferencijskog centra prema Katedralnom trgu, odmah nakon potresa.

Pola sata posle prvog udara, bili su iza zgrade kompanije Pajn Guld Gines koja je potpuno uništena. Tamo su našli čoveka noge priklještene ispod ruševina.
Čovek se nalazio na takvom mestu da mašina kojom bi se podigao teret s njegove noge nije mogla da priđe.

- Nas troje doneli smo odluku da nogu treba odseći. Anestetičar mu je dao neku vrstu improvizovane narkoze, ne opštu anesteziju, ali bolje nego ništa. Nije bio svestan šta se sve dešava, ali nije ni spavao.

Doktorka, koja je i dalje toliko pod traumom da nije mogla da govori o operaciji, izabrana je da je izvede.

- Izbor je pao na nju jer je najmanja. Tu je bilo vrlo tesno.

Operacija je trajala 10 do 15 minuta.

- Korišćena je mala ručna testera i džepni nož. Ne znam odakle se nož stvorio. Tu je bilo mnogo zanatlija koji su nam pomagali i neko je izvadio nož. I testeru nam je dao jedan od njih.

Odmah po operaciji, čoveka su prebacili u bolnicu.

- Znali smo da bi morao da bude tamo u roku od nekoliko minuta, inače ne bi preživeo. Imao je srčani udar pre nego što smo stigli u bolnicu. Primenili smo veštačko disanje, dobio je transfuziju i zatim podvrgnut drugoj operaciji u kojoj mu je rana očišćena.

Čovek je još u bolnici, u stabilnom stanju, s njim su supruga i dvoje dece.
Drugi lekar, koji se vratio u Australiju, izjavio je da su povrede koje je na Novom Zelandu video ravne povredama iz 50 najtežih saobraćajnih nesreća s kojima se on susreće u svojoj praksi.