Spasavao decu, slep za sve oko sebe

Beograđanin Ljubo Kozomara, već 12 godina zaposlen na kontroli letenja aerodroma u blizini Krajstčerča, u momentu katastrofalnog zemljotresa bio je na trgu u samom centru grada, na mestu gde se srušila katedrala, kada mu se izmakla zemlja ispod nogu... Počela je panika.

Ljudi su bežali ulicama, ne znajući gde da se sklone, a on je trčao kao bez duše prema obdaništu udaljenom oko 500 metara, gde su mu boravila deca. Oko njega su se, kaže, zidovi rušili na ljude, neki su zapomagali, a on je jurio, hvatajući dah, ne bi li što pre saznao da li su mu deca, od dve i po i četiri i po godine, na sigurnom.

Na Novom Zelandu posle zemljotresa nastao je haos

 

- Srećom, vrtić je u novoj, stabilnijoj zgradi i najmlađi su bili bezbedni. Kad sam stigao, laknulo mi je. A onda smo čekali moju suprugu, koja je trčala iz zgrade fakulteta u centru gde radi, i ona zabrinuta za decu. Ona je, inače, bila na poslu i samo što nije ušla u lift kada je zatreslo, imala je stvarno sreće da nije ušla, jer oni tamo još nemaju struje - priča nam rođeni Beograđanin.

U gradu je bio pakao, veli Kozomara.

- Bilo je jezivo. Onaj zemljotres prošle godine bio je jači, ali je ovaj bio plići i samo je

dokusurio ono što je prethodni započeo.

Porodica Kozomara je u sredu kod kuće, kao i svi drugi koji imaju struje, pratila vesti.

- Kuća koju smo nedavno kupili solidno je građena i izdržala je udar. Neko vreme, oko sedam sati, nismo imali struje, a sada je snabdevanje redovno. Vode sada ima, ali nije za piće, zato što je mreža popucala ili uništena na mnogo mesta u gradu i voda je zagađena. Ovde sada ne može da se kupi hrana, vidim da su supermarketi zatvoreni, rade neke pumpe koje i dalje imaju goriva.

Zanimljivo je da Kozomare kod kuće imaju rezervu vode za piće, kupljenu prošle nedelje.

- Ma, više smo se zezali kad smo kupili nekoliko flašica više, jer smo pročitali prognozu. Neko je predvideo da će 20. februara biti potres, ne sećam se više ni ko, ali je prognozirao ono što je nemoguće unapred.

Na pitanje da li se bojao tokom potresa, Kozomara kaže da se sada plaši više nego u trenutku zemljotresa i neposredno posle.

- Sad mi je, kad mislim o tome, gore nego što mi je bilo kad sam izleteo iz zgrade. Da

li je trebalo da istrčim na ulicu, umesto što sam ostao unutra? Jer oko mene, gde sam se našao, bili su soliteri od po 10 spratova. Pet metara od mene srušila se zgrada. Ljudi su ležali ispod kamenja. Strašno je bilo. Ali, to su trenuci kad se ne misli, osim na cilj, a meni je jedino bilo važno da stignem do dece, bio sam slep za sve oko sebe.
Sreća je bila da deca, ipak, nisu bila daleko.

- Pa da, meni je auto ostao u jednoj od zgrada. Za nju nemam pojma da li se srušila ili nije. Onda smo čekali i da mama dođe, pa nas je jedna devojka koju smo stopirali, dovezla do kuće, inače bismo putovali osam sati do tamo. Naša kuća je oko 15 kilometara udaljena od centra i pešačiti još sa malom decom, možete misliti.