Zabrana gradnje minareta i u Nemačkoj
Nakon što je Švajcarska zabranila izgradnju džamija sa minaretima, i u susednoj državi, Nemačkoj, pokrenuta je slična javna debata.
Primer Berlina: U delu grada Pankov- Hajnersdorf je 2006. pokrenuta građanska inicijativa protiv izgradnje džamije.Ipak muslimanska zajednica tada se izborila, pa je u međuvremenu otvorena džamija i svađa se privremeno slegla.
Primer Augsburga: Ove godine je zajednica Ahmadija u Augzburgu (Bajern) bila na udaru. Vlasnici stambenih zgrada žalili su se na građevinsku dozvolu za izgradnju džamije sa četiri metra visokim minaretom. Ipak, džamija je izgrađena, ali su graditelji odustali od minareta.
Primer Kelna: Prilikom izgradnje velike džamije sa 55 metara visokim minaretima pobunilo se jedno desno orijentisano udruženje građana pod parolom „Za Keln“. Budući da je džamija na ulazu u deo grada, Erenfeld, kule se izdižu iznad svih okolnih zgrada, pa su protivnici to navodili kao neku vrstu simboličkog osvajanja grada. U međuvremenu, to je podstaklo rasprave o paralelnim društvima i odnosima moći i integracije. Uprkos otporu: ovog meseca su postavljeni temelji džamije.
Da li je i u Nemačkoj moguća zabrana minareta?
Predsedavajući Komiteta za unutrašnju politiku u Bundestagu, Volfang Bosbah (CDU) rekao je za „Berliner Cajtung“ da rezultati glasanja u Švajcarskoj odražavaju i nemački strah od islamizacije društva. On se založio za otvorenu debatu o daljoj izgradnji džamija u Nemačkoj. Za sada u ovoj zemlji postoji 206 džamija sa minaretima.
Saracin se meša
I član upravnog odbora Federalne banke Tilo Saracin, koji je poznat po svojim oštrim izjavama o strancima u Nemačkoj, pokazao je razumevanje za odluku Švajcaraca.
"Švajcarski referendum je pokazao da društvo različito misli od onoga što bi politička klasa volela," rekao je Saracin „Handelsblatu“.
Političar SDP Sebastijan Edati misli da je odluka Švajcarske problematična. "Ko garantuje slobodu veroispovesti, mora stvoriti mogućnosti podrške za različite religije. Švajcarska odluka nije kompatibilna sa osnovama nemačkog prava", rekao je Edati za "Berliner cajtung".
Predstavnica "Zelenih" Katrin Goring Ekardt: "Priča se da je ovde reč samo o minaretima. Ali u stvarnosti radi se o slobodama veroispovesti".
Kako su regovali predstavnici muslimana u Nemačkoj?
Predstavnik turske zajednice u Nemačkoj Kenan Kolat nije zadovoljan rezutatima referenduma. "Osnovno je pravo na slobodu vere. Minareti pripadaju džamijama."
Egipatski veliki muftija Ali Goma ocenio je zabranu izgradnje minareta kao uvredu za sve muslimane.
Veliki muftija pozvao je muslimane u Švajcarskoj da legalnim putem demonstriraju protiv ove zabrane.
Nemački list "Bild" koji je i preneo ove vesti zaključio je da u mirnom mestu Rajnfeldenu (Baden-Virtemberg), u blizini švajcarske granice, postoji džamija sa minaretom visokim 21 metar. Jednom nedeljno, svakog petka, odatle hodža poziva na molitvu. Tada vernici dolaze ne samo iz Nemačke, već i iz Švajcarske.
