"Holanđani zbog Srebrenice imaju kompleks niže vrednosti"
Holandsko društvo još muči slučaj neuspeha njihove vojske da spreči masakr muslimana u Srebrenici 1995. godine, koji je dramatično uticao na raspoređivanje holandske vojske u inostranstvu, navodi se u depeši iz američke ambasade u Hagu od 19. decembra 2006. godine, koju je objavio "Vikiliks".
Srebrenica je, takođe, doprinela kompleksu niže vrednosti koji holandski vojni vrh već dugo pokušava da prevaziđe, navodi se u depeši i ističe da je jasno da su osećanja u holandskom društvu, dok vojska pokušava da se izbori sa prošlošću, još sveža, deset godina posle neuspeha u Srebrenici.
U depeši piše da je holandski ministar odbrane Henk Kamp 4. decembra 2006. godine vojnicima bataljona koji je bio u sastavu Unprofora u Bosni 1995. predstavio specijalna odlikovanja za "časnu i savesnu službu u teškim okolnostima", što je izazvalo "gorka osećanja", pitanja i kritike holandskog društva, uključujući i veoma oštre kritike medija i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Ceremoniji je prisustvovalo oko 500 od ukupno 850 pripadnika ovog bataljona, čiji neuspeh da spreči masakr i dalje predstavlja predmet spora za Holanđane, navodi se u depeši koju je potpisao šef misije u ambasadi SAD u Hagu Čet Blejkmen.
"Kritičari okrivljuju kukavice iz holandskog bataljona jer nisu ništa preduzele da masakr spreče, dok vojnici tvrde da je odbrana Srebrenice bila nemoguća zbog nedovoljnih ovlašćenja, neadekvatnog oružja i nedostatka podrške UN", ističe se u poverljivoj prepisci.
Vojnike su u zemlji dočekale optužbe da su nekompetentni, a mnogi od njih su tražili dugoročnu pomoć u lečenju od preživljene traume.
U depeši se ističe da je Srebrenica na kraju dovela do pada holandske vlade 2002. godine, posle izveštaja Holandskog instituta za ratnu demokratiju u kojem je krivica delimično pala na vladu, a vojnici oslobođeni većeg dela krivice, "jer su bili brojno nadvladani i slabo naoružani i morali su da poštuju ograničena pravila angažovanja".
U depeši se, takođe, navodi da je posledica toga to što holandska vlada sada mora da ispuni odgovarajuće kriterijume pre nego što parlament odobri slanje trupa u inostranstvo, a najvažniji zahtev tiče se udruživanja sa većim snagama kako bi se izbeglo neispunjavanje zadatka, što se, kako Holanđani smatraju, dogodilo u Srebrenici.
Zbog toga je, ističe se, razmeštanje holandskih vojnika u Avganistanu odlagano više puta dok nije dogovoreno da se snage udruže sa australijskim.
