EU: Zaštitite hrišćane na Bliskom istoku

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je na zimskom zasedanju prošle nedelje rezoluciju kojom je osudila napade na hrišćane u svetu i pozvala zemlje u kojima se nad hrišćanima vrši teror i diskriminacija da unaprede verske slobode.

Zasedanje Parlamentarne skupštine SE

Ova rezolucija Parlamentarne skupštine SE, usvojena 27. januara, ostala je u senci izveštaja specijalnog izvestioca SE Dika Martija koji je, zbog trgovine ljudskim organima otetih Srba i drugih nealbanaca na Kosmetu, Evropu i svet digao na noge.

Parlamentarna skupština SE u rezoluciji posebno navodi da su bliskoistočna tragična događanja "u čitavoj seriji sve češćih napada na hrišćanske zajednice širom sveta“.

U rezoluciji se upozorava da bi hrišćanske zajednice na Bliskom istoku mogle da nestanu sa tog prostora na kome je hrišćanstvo i rođeno, ukoliko se nastavi sa niskim priraštajem i emigracijom, podstaknutim, između ostalog, diskriminacijom, terorom i progonom.

Parlametarna skupština SE je donela rezoluciju u kojoj se osuđuju slučajevi progona hrišćana, a taj dokument predstavlja reakciju na nasilje protiv hrišćana u Egiptu, Nigeriji, Pakistanu, Filipinima, Kipru, Iranu i Iraku.

"Evropska unija neće žmuriti na progon hrišćana u celom svetu“, kazala je Ketrin Ešton, visoki predstavnik EU za spoljne poslove, u svom obraćanju parlamentu.

Brojnost hrišćana u EU

Većina stanovništva, naime, već je u starim zemljama članicama, njih 15, brojčano su većinska rimokatolička zajednica. U Italiji ima 98 odsto katolika, Malti 99 odsto, Poljskoj 95, Irskoj 92 odsto, Luksemburgu 90 odsto, Francuskoj 90 odsto, Španiji i Portugalu 94 odsto, Litvaniji 80, Sloveniji 71, Belgiji i Austriji po 75 odsto, Mađarskoj 68 odsto, Češkoj 40 odsto, Slovačkoj 60 odsto, Nemačkoj 34 odsto i Holandiji 31 odsto. Od 450 miliona Evropljana, skoro dve trećine su katolici, odnosno njih 280 miliona.
Protestanata ima u Engleskoj 70 odsto, Švedskoj 87 odsto, Danskoj 91 odsto, Finskoj 89 odsto. Radikalnija luteranska Norveška sa 86 odsto protestanata odbila je pristupanje EU, a to je bio slučaj sve do nedavno i sa Islandom na kojem živi 93 odsto protestanata. Sve skupa, protestanata u Evropskoj uniji ima oko 110 miliona, odnosno jedan četvrtina.
Zajedno sa Grčkom, Kiprom, Bugarskom i Rumunijom, broj nominalno pravoslavnih vernika je oko 40 miliona u sadašnjoj Evropskoj uniji.

Mitropolit Ilarion Alfejev ministar spoljnih poslova Ruske pravoslavne crkve ovaj potez PS SE ocenio je kao veliki pozitivan iskorak. S druge strane, u Turskoj, koja je više od 20 godina nastoji da uđe u EU, stav PS SE protumačen je u stilu da Evropska unija postaje „hrišćanski klub“.

Vatikan, koji je godinama kritikovao preveliku sekularnost Evropske unije i lobirao da u ustavu EU budu precizirani i ustavnopravno zaštićeni hrišćanski civilizacijski koreni Evrope, nije se još zvanično oglasio povodom najnovijeg stava PS SE.

U preporukama PS SE, koje su usvojene velikom većinom, navodi se da se položaj hrišćana na Bliskom istoku pogoršao u protekloj deceniji, kao i da je u 2010. povećan broj napada na pripadnike ove verske zajednice širom sveta.

U tekstu pod nazivom "Nasilje nad hrišćanima na Bliskom istoku" kao posebno tragični navode se napadi u katedrali sirijske katoličke crkve u Bagdadu oktobra 2010. godine kada je poginulo 58 ljudi, i samoubilački bombaški napad na koptsku crkvu u Aleksandriji 1. januara kada je poginuo 21 čovek.

Patrijarh Kiril: Nema spoznaje van hrišćanstva

Ruski patrijarh Kiril u svojoj poruci vratio se pitanjima koja traju decenijama unutar Evropske unije. On je ocenio da „buduća egzistencija i plodan razvoj evropskog projekta zavise od jasnog odgovora na pitanje evropskog identiteta“.

Poglavar ruske pravoslavne crkve ne ostavlja mesta sumnji da je to hrišćanstvo.
„Hrišćanstvo je formiralo osnovu evropskih vrednosti i ideja. Van hrišćanske tradicije nemoguće je stići do spoznaje o unutrašnjim pokretačkim mehanizmima društvenog i kulturnog razvoja ovog regiona kod naroda koji ga naseljavaju. Nijedan naredni stepen u građenju naše zajedničke kuće ne može da bude dostignut bez oslonca na hrišćanske vrednosti“, poručio je Kiril.
Budući da se narodi pravoslavne veroispovesti nalaze u većoj ili manjoj meri pred vratima Evropske unije, stavovi ruskog patrijarha osnažili su mišljenja koja se zalažu za zvnično obeležavanje hrišćanskih korena Evropske unije

PS SE zahteva od zemalja Bliskog istoka da osude nasilje i sve oblike diskriminacije i netolerancije zasnovane na religiji i verovanjima; da uvedu pozitivno obrazovanje o veri, uključujući hrišćanstvo i da podrže međuverski dijalog. Takođe, PS SE traži od svih verskih lidera u Evropi da osude napade na hrišćanske zajednice i druge verske grupe.

Komentarišući ovu rezoluciju Evropskog parlamenta, koju je nazvao revolucionarnom, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske Patrijaršije, mitropolit Ilarion Alfejev ističe da je ovo „prvi put da su se evropski parlamentarci punim glasom izjasnili o problemu o kome su ranije radije ćutali.“

Alfejev je ocenio da je ovom rezolucijom „jedan od najvažnijih političkih organa Evropske unije priznao progon hrišćana u svetu.“

Papa: Hrišanski koreni EU

Nezadovoljan nepominjanjem hrišćanskih korena Evrope u Berlinskoj deklaraciji, papa je uzburkao duhove na proslavi 50. godišnjice EU, 2007. godine, izjavom da se Evropa ne može graditi zapostavljanjem identiteta njenih naroda. "Šta Vi mislite, koliko Rimokatolička crkva može uspešno da sekularizovanoj Evropi “utera” svest o hrišćanskim korenima i da li je uopšte moguće razdvajanje Evrope i hrišćanstva“, pitao je papa.

Preporuka PS SE usvojena je na osnovu izveštaja Luke Volontea demohrišćanskog predstavnika iz Italije.

U usvojenoj rezoluciji Evropski parlament poziva da se istraže akti nasilja protiv hrišćana i kazne krivci, odbacuju se pokušaji korišćenja verskih osećanja u cilju eskalacije političkih sukoba i obraća se liderima verskih zajednica u Evropi sa molbom da osude napade na hrišćanske zajednice.

Tekst dokumenta, između ostalog, sadrži preporuku visokom predstavniku EU za spoljne poslove da razvije strategiju za zaštitu verskih sloboda, predlažući sankcije protiv država koje krše prava verskih zajednica.

Parlamentarci Saveta Evrope naveli da je suživot verskih grupa znak pluralizma i okruženja koje je pogodno za razvoj demokratije i ljudskih prava. "Skupština je uverena da bi nestanak hrišćanskih zajednica na Bliskom istoku doveo u opasnost i sam islam, jer bi označio pobjedu fundamentalizma", navodi se u preporuci.

Skupština je pozvala na izradu strategije Saveta Evrope kako bi se obezbedilo da sloboda veroispovesti, uključujući i slobodu promene veroispovesti, budu poštovane kao osnovna ljudska prava.

Evropski parlament je istakao i značaj otvorenog i redovnog dijaloga sa verskim zajednicama, što su sve institucije EU dužne da rade saglasno članu 17 Dogovora o funkcionisanju Evropske unije.

U rezoluciji se takođe govori o podršci svim inicijativama za promociju dijaloga i uzajamnog poštovanja među verskim zajednicama.

Autogol Turske

Hronološki gledano nakon usvajanja rezolucije u PS SE, dogodio se diplomatski skandal u većinski pravoslavnoj Republici Srpskoj, kada je 29. januara šef diplomatije Turske Ahmet Davutoglu uslovio svoj banjalučki susret sa Nebojšom Radmanovićem članom predsedništva BIH, uklanjanjem zastave RS, zbog čega je Radmanović otkazao sastanak.

"Davutoglu je zabio autogol, jer se ovim antidejtonskim gestom Turska definitivno diskvalifikovala od bilo kakve mogućnosti da bude neutralni posrednik u bilo čemu“, zaključak je političara i analitičara iz RS i regiona.

Oni su podsetili da je zastava Republike Srpske legalna i ustavna kategorija koju mora poštovati svaki dobronamerni diplomata iz sveta, kako to uostalom i rade sve svetske diplomate, izuzev Davutoglua.

Šef turske diplomatije ranije je izjavio da je cilj spoljne politike Turske uspon otomanskog Balkana. „Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stoleća Balkana su uspešna priča i sada je treba obnoviti“, izjavio je Davutoglu pre godinu dana.