Operateri Vajvanhoa krivi za katastrofu?

Poplava koju je izazvala brizbejnska reka mogla je biti znatno manjih razmera da su operatori sabirnog rezervoara Vajvanho ispustili vodu početkom januara, tvrdi inženjer Majkl O'Brajen.

On je za "Australijen" izjavio da je potapanje hiljade domova bilo neizbežno posle odluke da se relativno mala količina vode ispusti iz rezervoara Vajvanho, 7. januara i tokom vikenda koji je usledio. O'Brajen, takođe, tvrdi da su operatori rezervoara pustili "samo" 200.000 megalitara vode tokom 8. i 9. januara.

Prizori sa Vest Enda

Pregledom zvaničnih podataka o ispuštanju vode iz rezervoara i popunjenosti njegovog kapaciteta u pomenutim danima ustanovilo se da bi poplava bila umerena na onim mestima gde je bila najgora, tvrdi O'Brajen.

S druge strane, izvršni šef SEQ Water Grid Beri Denijen insistira da je voda ispuštana u skladu s merama koje su ustanovljene za ublažavanje poplave, iako je količina ispuštene vode 8. i 9. januara relativno mala u odnosu na onu koja je ispuštena kasnije. On dodaje da niko nije mogao da predvidi ekstremno velike padavine koje su usledile.

U ponedeljak su, inače, nastavljeni radovi na raščišćavanju poplavljenih naselja, a zaposleni su se vratili i u sam centar Brizbejna. Glavna pijaca u naselju Rokli osposobljena je za samo 18 sati. Volonteri koji su se u subotu i nedelju odazvali pozivu na pomoć uklonili su oko 30.000 tona otpada, koji je voda izbacila.

Gradonačelnik Kempel Njumen zamolio je da svako učini što je u njegovoj moći na oporavku grada. On je, takođe, apelovao da zaposleni u gradskom centru koriste javni prevoz koji će biti besplatan do petka kako bi se izbegle gužve na ionako oštećenim putevima.

- Od apsolutnog interesa za oporavak grada jeste da ekonomsko srce Brizbejna ponovo počne da kuca. Poslednje što želimo je da vidimo kako ljudi dolaze u grad samo da bi videli kako izgleda, dok su neke linije zatvorene na saobraćajnoj gradskoj arteriji, Koronejšen drajvu - objasnio je Njumen.