Umesto dedovine nude nam tapete

Nije pošteno da nacionalno bogatstvo po kratkom postupku postane privatna svojina privilegovanih pojedinaca. Pošteno je da se u nastavku privatizacije najpre vrati dug države prema građanima... Ovaj lepo sročeni proglas Demokratske stranke s potpisom dr Zorana Đinđića obećava građanima Srbije demokratske kule i gradove uoči prevrata 2000. godine. Već 10 godina ga za uspomenu čuva Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" u sastavu Mreže za restituciju u Srbiji, jer je od svih obećanja ostao samo ovaj "narodni" proglas.

Bogdan Veljković

U međuvremenu, iz Evropske unije je stigao spisak neispunjenih obaveza srpskog "kandidata za kandidata". Na četvrtom mestu je restitucija konfiskovane i nacionalizovane imovine građana Srbije.

Koliko je za ovih 10 godina napisano predloga zakona o restituciji?
- Ima ih desetak, a najbolji je Parivodićev. Nijedan nije stigao ni do skupštinskih vrata. Ma ova država se ponaša kao da su evropski zahtevi rešavanje ukrštenih reči... Traži se reč na pet slova, pa šta može da se uglavi.
 

Da li je istina da država Srbija ne poštuje zakon o restituciji čak i u inostranstvu?
- Srpska ambasada u Poljskoj nalazi se u kući bivšeg člana evropskog parlamenta Gavronskog. Vila je nacionalizovana posle rata, a Gavronskom vraćena sudskom odlukom. Država Srbija zasad ne pokazuje nikakvu nameru da se odatle iseli.
 

A kakva je slika sopstvenog dvorišta?
- U zadužbini Nikole Spasića u Knez Mihailovoj je majka državnog sekretara u Ministarstvu pravde kupila stan! Pogledajte ko sve živi u srpskim zadužbinama. Kad su im zapretili ekonomskim kirijama, oni napravili skandal, a čak dve trećine zadužbina je "isparcelisano" u stanove, koje stanari računaju kao privatnu svojinu! Ovo nije demokratija, ovo je DEMONkratija ili KLEPTOkratija!
 

Šta se dešava sa nacionalizovanom imovinom?
- Imovina se poklanja prvo tajkunima, a oni je onda preprodaju strancima. A ta otimačina je naročito zaživela posle takozvanih demokratskih promena.

Slobodan Milošević je bar prvi delimično uradio restituciju, tako što je zemlju vraćao seljacima. Ovi nisu ništa. A rekli su da je Sloba komunjara, a da su oni novi ljudi.
 

Zakon o privatizaciji su vrlo brzo doneli?

- Već u junu 2001. izglasali su zakon, međutim, treba razrešiti tu imovinsku papazjaniju. Prvo je posle rata oduzeta imovina onima koji su je imali više od minimuna, i to u ime naroda. Kasnije se "narodna" imovina proglašava državnom.

Onda se državna krsti u društvenu imovinu. To znači - svačije i ničije. Radnici su odvajali od plata i tako postali akcionari manjeg dela svojih firmi, a država je posedovala veći deo. E sve se to prodalo budzašto.
 

Na primer?
- Kad su počeli da prodaju akcije BIP-a, bile su vredne 740 dinara, a sad su pale na 32-45 dinara!
 

Znači, imovina koju su konfiskovali komunisti još je u rukama države?
- Naravno, i to je opet zahvaljujući Miloševiću. On je doneo Zakon o sredstvima u svojini Republike koji sprečava opštine i gradove da rasprodaju imovinu kojom raspolažu, a koja pripada državi.

Međutim, ako ikad prođe zakon o javnoj svojini, preprodaće i poslednje što imamo. A Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema popisanu imovinu u svom vlasništvu!
 

Političari nas ubeđuju da će država zbog restitucije bankrotirati...
- Aleksandar Vlahović je pre 10 godina rekao da je dug starim vlasnicima prava sitnica i da celokupna naša imovina vredi 800 miliona dolara. Posle sedam godina Mlađan Dinkić izjavljuje da vredi 300 milijardi evra?! Tako plaše građane i zavađaju nas. Neka se mi koljemo međusobno, a oni skidaju puter.
 

A koliko vredi?
- To niko ne zna, kako da znamo kad u Srbiji nema slobodnog tržišta? Postoji samo procena poreskih uprava, a te procene se menjaju shodno sa imenom i prezimenom kupca. Ako se neko zove tajkun, taj ima poseban popust u odnosu na običnog građanina.
 

Ko se koristi državnom imovinom?
- Veći deo koriste opštine koje naplaćuju bedne umesto ekonomske kirije, a masno se podmazuje neki čelnik opštine. Zato su opštine pred bankrotom, ne idu pare u kasu, nego u privatne džepove.
 

I šta će biti?
- Država Srbija je u bankrotu, to tvrdim kao bankar. E sad oni nama nude ne restituciju, nego kompenzaciju - državne obveznice. A pošto Srbija nema prebijene banke, na kraju će građani plaćati moju pivaru. A zašto? Zato što ovde vladaju nakupci i tajkuni!
 

Zašto ne verujete obveznicama?
- Crnogorci su pre pet godina izglasali Zakon o restituciji i podelili obveznice koje su pokrivale samo pet odsto tržišne vrednosti imovine. Brzo su pale na 30 odsto nominalne vrednosti. Tako su vlasnici dobili samo 1,5-2 odsto stvarne vrednosti svoje imovine. Naravno, samo oni koji su bili u partiji, mogli su da dobiju veći deo u naturi.
 

Koliko se nacionalizovane imovine, u stvari, potražuje od države?
- Prema podacima republičke Direkcije za imovinu, kojoj su se građani prijavljivali 2005/2006, potražuje se samo 20 odsto celokupne otete imovine koja je u vlasništvu države! Znači državi ostaje 80 odsto, ali ona ne da ni tu petinu, nego hoće da nam uvali neke papiriće. Tako su Francuzi ruske carske obveznice posle Prvog svetskog rata lepili kao tapete, a mi nemamo ni zidove gde ćemo ih lepiti. Oteli su nam ih.
 

Od tih 20 odsto koja vrsta imovine je u pitanju?
- Čak 97 odsto je u pitanju zemljište koje nigde nije odšetalo. Objekti doduše jesu šetali. Nacionalizovanu imovinu je prijavilo 140.000 ljudi. Za jednu istu imovinu smo se prijavili sestra i ja, a ima nas ukupno 13 zainteresovanih članova porodice. Ukupno ima oko 700.000 ljudi koji potražuju otetu imovinu. Pokažite mi jednu političku partiju u Srbiji koja ima toliko članova ili pristalica.
 

Šta je sa parama od privatizacije koje je država odvajala za restituciju?
- Političari se hvale da su više od tri milijarde evra dobili od privatizacije, a govorili su da se pet odsto odvaja u Fond za restituciju. Mi smo tražili od Narodne banke da nam kaže koliko ima para na tom računu. Odgovorili su nam da je to državna tajna! Obratili smo se povereniku Šabiću i tek onda dobili informaciju da na računu ima oko 50 miliona evra. Pet odsto je 150 miliona evra! A gde je isparilo 100 miliona evra?
 

Da li ćete prihvatiti obveznice?
- Nikada neću primiti 1,5 odsto vrednosti svoje imovine. Ona može da se vrati u naturi, a to ništa ne bi koštalo državu ni građane Srbije. To je oblik terorizma! Ako oni to bahato ignorišu, onda će to pravedno rešiti Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. E onda će stići dopis državi "gospodo, ima da platite"! Ako država nema pare, onda će joj pleniti imovinu koju ima u inostranstvu.
 

Šta mislite o srpskim političarima?
- Doneli su 2003. zakon kojim se od tada divlja gradnja proglašava krivičnim delom. Onda su 2009. doneli zakon o legalizaciji divlje gradnje?! Pa tako u Srbiji uskoro može da se legalizuje i ubistvo, ako donosi profit.