"Zapadne ambasade, deo Sinoda i Tadić ruše Artemija"
Crnorečko bratstvo u egzilu, koje podržava umirovljenog epsikopa raško-prizrenskog Artemija, optužilo je neke članove Sinoda SPC, ambasadore pojedinih zapadnih zemalja, srpsku vlast i predsednika Borisa Tadića da zajednički rade na zatiranju srpstva i uništavanju pravoslavlja u Srbiji.
"Izvršioci i podstrekači najnovijeg progona episkopa raško-prizrenskog Artemija, sa ciljem njegovog konačnog i definitivnog uništenja, vidljivi su u javnosti i jasno su prepoznati“, navodi se u imail-u pod nazivom „Udar na episkopa Artmija - proces zatiranja srpstva i pravoslavlja u Srbiji“ koji je stigao u našu redakciju sa imejl adrese Crnorečkog bratstva u egzilu.
"Uloga neposrednih egzekutora pripala je aktuelnim članovima svetog Sinoda, a to su zapravo trojica tzv. Justinovaca (Amfilohije Radović, Atanasije Jevtić i Irinej Bulović) i njihovi sledbenici (Grigorije Durić, Fotije Sladojević, Joanikije Mićović, Teodosije Šibalić...), dok su podstrekači ovoga nedela ambasade tj. ambasadori pojedinih zapadnih zemalja, zapravo Vašington koji stoji iza njihovih misli i delovanja, i svakako, nezaobilazni režim zapadne marionete Borisa Tadića, koji je neštedimice stavio u službu sprovođenja ovoga zločina sve potrebne resurse državnog aparata – medije, policiju, sudstvo, analitičare...“, navodi se u pismu koje je potpisao arhimandrit Simeon.
U pismu se upozorava da su pritisci, pretnje, ucene i tortura koji se vrše nad episkopom Artemijem svakodnevni, kao i da je "proces pokatoličavanja srpskog naroda, kroz uvođenje rimokatoličke prakse u život i poništavanje pravoslavnog iskustva, veoma intenziviran poslednjih godina, i svi koji ukazuju na opasnosti toga procesa, i na njegove nosioce u Srba, bivaju žigosani od strane istih, koji su istovremeno i uzurpatori najviših funkcija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi“.
Isfabrikovana afera u manastiru Crna Reka
"Poznato je da je čuvena isfabrikovana afera sa centrom za lečenje narkomana u Crnoj Reci, koja je lansirana krajem majskog Sabora 2009, bazirana na video snimcima koje je na Sabor doneo Teodosije Šibalić, sa željom da što više ubrza pad svoga Oca... Tome je prethodila skandalozna afera sa posetom Džozefa Bajdena manastiru Visoki Dečani, kada je Episkop Artemije uskratio svoj blagoslov za realizaciju te posete, dok je Sabor, za sve neočekivano, po hitnom postupku poništio odluku episkopa Artemija, i doneo drugu kojom se Bajdenu upućuje poruka dobrodošlice u Dečanima. U odluci koju je potpisao Episkop bački Irinej, između ostalog, stoji da je „poseta potpredsednika SAD legitimna poseta državama u regionu, među njima i Srbiji“. Podsetimo se, koje to države u regionu je posetio Bajden, a među njima i Srbiju? Poznato je da je tom prilikom bio u poseti BiH i Srbiji, tj. posetio je Sarajevo, Beograd i Prištinu. Zašto onda treba naglašavati da je bio u poseti „državama u regionu, među njima i Srbiji“, kada je posetio samo dve države – BiH i Srbiju? Ili, zapravo, Saopštenje želi da stavi do znanja da je posetio tri države – BiH, Srbiju i Kosovo? Tek tada dobija smisao izjava da je posetio „države u regionu, među njima i Srbiju“, dakle posetio je BiH, Kosovo i Srbiju! |
Crnorečki monasi u egzilu pitaju i „otkuda, uostalom, tolika strast i beskrupuloznost za zauzimanje najviših upravnih funkcija u SPC (pre svega u Sinodu)? Zašto se stalno rotiraju isti članovi već godinama – Irinej Bulović, Grigorije Durić i, već talični, Amfilohije Radović (koji godinama ne izlazi iz sastava svetog Sinoda, mimo svih pravila i kanona, ne samo božanskog nego i ljudskog ponašanja), pri čemu su pojedini Episkopi već godinama zapostavljeni?“.
„Zašto se u Svetom arhijerejskom saboru ne uvede ’ključ’ prilikom određivanja sastava svetog Sinoda, prema kome će svi episkopi, prema unapred utvrđenom redosledu, postajati članovi Sinoda kada na njih dođe red, i time biti eliminisana diskriminacija jednih i favorizovanje drugih? Kome to ne odgovara i ko se toga plaši? Odgovor na poslednje pitanje je jasan“, navodi se u poruci.
Napadi na Artemija potiču iz Dečana
Satanizovanje episkopa Artemija i njegovih napora godinama se istrajno i organizovano sprovodi iz Dečana, tvrde Crnorečki monasi u egzilu.
„Ubrzo nakon izbora za episkopa Teodosije Šibalić se u potpunosti i svom silinom okrenuo protiv svog nadležnog i kanonskog Episkopa (koji mu je uz to bio i duhovni roditelj) Artemija, a u tome je imao „zdušnu pomoć Atanasija, Amfilohija, Bulovića i njihovih sledbenika, onih koji su, zapravo, najviše i doprineli da on bude izabran na majskom Saboru 2004. za episkopa, nakon višegodišnjeg upornog i sistematskog pritiska koji su vršili na episkopa Artemija da predloži Teodosija Šibalića za vikarnog episkopa“.
Oslonac Atanasija Jevtića
"Nektarije Vorgučić bio je (pre nego što je skinuo mantiju) jedan od glavnih oslonaca Atanasija Jevtića i famozne „sinodske Komisije“, koja je trebalo da uoči majskog Sabora 2006. isfabrikuje podatke koji će biti osnov za uklanjanje episkopa Artemija sa katedre. Još jedan od oslonaca zaverenika protiv episkopa raško-prizrenskog Artemija bio je tadašnji sekretar EUO Eparhije raško-prizrenske Srđan Stanković, koji je u očekivanju smene episkopa Artemija, uoči zasedanja Sabora u maju 2006. organizovao pobunu sveštenstva protiv nadležnog episkopa, potrudivši se da se na vreme „prestroji“ i prikloni očekivanoj novoj upravi. Kao nagradu za svoje delovanje Srđan Stanković je odmah nakon dolaska administratora u Gračanicu 13. februara 2010. godine vraćen na pređašnji položaj sekretara EUO. |
„Kao što su se nekada Irod i Pontije Pilat, prethodno smrtni neprijatelji, udružili kako bi predali smrti Isusa Hrista, tako je i u ovom slučaju front protiv episkopa Artemija ojačan i sklapanjem saveza sa protosinđelom manastira Visoki Dečani, Savom Janjićem, sa kojim je do tada, dugi niz godina, Teodosije Šibalić bio u pravom smislu reči na ’ratnoj nozi’, čak je na samo godinu dana pre svog izbora za vikara bio spreman da zbog sukoba sa Savom Janjićem napusti manastir Dečane i igumansku stolicu, ali je to svojim posredovanjem tada sprečio episkop Artemije, trudeći se da ublaži uzavreli sukob između njih“, navode monasi u egzilu.
„Već od 2005. godine po Eparhiji raško-prizrenskoj, i po SPC, pričalo se kako će episkop Artemije biti uklonjen sa eparhije a da će na njegovo mesto doći Teodosije Šibalić. Naredne 2006. godine oni su bili gotovo potpuno uvereni u izvesnost ostvarenja svoga cilja – računalo se da će to biti ostvareno na majskom Saboru 2006. a sveštenstvo se već pripremalo da prihvati novog episkopa. Međutim, i te godine im se „izmaklo“ da ostvare svoju „nečasnu rabotu“, te je, na primer, protosinđel Nektarije (Vorgučić) koji je živeo u episkopskom dvoru i kome je prethodnih godina episkop Artemije poverio odgovorne eparhijske dužnosti (između ostalog i vođenje KiM radija u Čaglavici, koji je episkop Artemije svojim zalaganjem i autoritetom neposredno nakon dolaska Kfora i Unmika na Kosovo obezbedio za potrebe Srba na KiM), kada je saznao da se Episkop Artemije sa majskog Sabora ipak vraća u Gračanicu kao kanonski episkop raško-prizrenski, dan pre njegovog dolaska skinuo mantiju i otišao svet, poručivši ostalim monasima u Gračanici da je očekivao dolazak Teodosija Šibalića kako bi sa njim nastavio da radi, ali pošto se ipak, neočekivano, vraća Artemije, on napušta monaštvo. Ubrzo nakon toga se oženio, živi u Čaglavici, nastavio je da vodi KiM radio, koji je prethodno bezakonim radnjama i uz pomoć Unmik-ovih i šiptarskih institucija preoteo od Eparhije i preneo na svoje ime“.
Amfilohije se zalaže za ulazak u NATO?
Crnorečki monasi podsećaju i na "višegodišnje delovanje Amfilohija Radovića sa pozicija člana Evropske ekspertske grupe, čiji su osnovni ciljevi i zadaci 'podrška sveukupnim političkim, ekonomskim i društvenim reformskim procesima u Srbiji, u cilju učlanjenja u evropske i evro-atlantske integracije', kao i 'afirmisanje proevropski i evroatlantski orijentisanih aktera'.
"Saglasno statutu Evropske ekspertske grupe, njeni članovi se obavezuju da će budući „čvrsto uvereni u dobrobit perspektive učlanjenja Srbije u evropske i evroatlantske integracije, uložiti sve svoje profesionalne i lične potencijale za ostvarenje ovog civilizacijskog projekta“. |
