Srpski zatvori prenaseljeni
Zatvori u Srbiji su prenaseljeni, ustanove u kojima su smeštena lica lišena slobode su neadekvatne, a broj zaposlenih u zatvorima je vrlo mali, navodi se u prvom izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava o postupanju prema licima lišenim slobode.
Urednik izveštaja Žarko Marković naglasio je da su timovi lekara i pravnika od avgusta 2009. godine do jula ove obilazili zatvore po Srbiji, imali neograničen pristup prostorijama unutar zatvora i razgovorali, nasamo, sa osuđenicima.
"Zatvori u Srbiji pate od problema prenaseljenosti. Ako su optimalni kapaciteti od 6.000 do 7.000 osuđenika, u zatvorima boravi oko 11.000", rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, u pojedinim ustanovama po 150 osuđenika je na jednom spratu, bez pregrada, a desi se da ih čuva po jedan zatvorski čuvar.
Objekti u kojima su smešteni osuđenici su često veoma neadekvatni, u centru grada, stare zgrade, gde osuđenici ne mogu da borave na vazduhu onoliko koliko bi trebalo, a često takvi objekti nemaju nikakve sisteme grejanja, dodao je Marković.
Marković je upozorio da je veoma mali broj zaposlenih u zatvoru, zbog čega često nastaju bezbednosni problemi u situacijama kada osuđenika treba odvesti u bolnicu, zdravstveni centar ili prevesti do mesta suđenja.
Poseban problem, rekao je Marković, je Specijalna zatvorska bolnica, u okviru Centralnog zatvora, gde su bolesnici smešteni u krevetima na sprat.
Otkaze u ovoj bolnici dalo je 30 lekara specijalista i medicinskih sestara zbog uslova rada, rekao je Marković i naglasio da osoblje vrlo često radi prekovremeno.
Iznuđeno rešenje je i da oni koji se nalaze u policijskom pritvoru, često budu smešteni u zatvore, rekao je Marković.
Problem prenaseljenosti se može donekle rešiti, ukoliko bi se na one, osuđene na zatvorske kazne do šest meseci, a njih je 43 odsto ukupno osuđenih lica, primenile alternativne mere, objasnio je Marković.
On je ocenio da takav pristup zahteva angažovanje sudova, koji bi izricali alternativne mere, ali i lokalnih samouprava koje bi morale da organizuju društveno koristan posao za takva lica.
Marković je naveo da se pritvorenici uglavnom žale na nedostatak boravka na vazduhu, neadekvatnu zdravstenu zaštitu i postupanja službe obezbeđenja.