Srpski zatvori prenaseljeni

Urednik izveštaja Žarko Marković naglasio je da su timovi lekara i pravnika od avgusta 2009. godine do jula ove obilazili zatvore po Srbiji, imali neograničen pristup prostorijama unutar zatvora i razgovorali, nasamo, sa osuđenicima.

"Zatvori u Srbiji pate od problema prenaseljenosti. Ako su optimalni kapaciteti od 6.000 do 7.000 osuđenika, u zatvorima boravi oko 11.000", rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, u pojedinim ustanovama po 150 osuđenika je na jednom spratu, bez pregrada, a desi se da ih čuva po jedan zatvorski čuvar.

Objekti u kojima su smešteni osuđenici su često veoma neadekvatni, u centru grada, stare zgrade, gde osuđenici ne mogu da borave na vazduhu onoliko koliko bi trebalo, a često takvi objekti nemaju nikakve sisteme grejanja, dodao je Marković.

Marković je upozorio da je veoma mali broj zaposlenih u zatvoru, zbog čega često nastaju bezbednosni problemi u situacijama kada osuđenika treba odvesti u bolnicu, zdravstveni centar ili prevesti do mesta suđenja.

Poseban problem, rekao je Marković, je Specijalna zatvorska bolnica, u okviru Centralnog zatvora, gde su bolesnici smešteni u krevetima na sprat.

Otkaze u ovoj bolnici dalo je 30 lekara specijalista i medicinskih sestara zbog uslova rada, rekao je Marković i naglasio da osoblje vrlo često radi prekovremeno.

Iznuđeno rešenje je i da oni koji se nalaze u policijskom pritvoru, često budu smešteni u zatvore, rekao je Marković.

Problem prenaseljenosti se može donekle rešiti, ukoliko bi se na one, osuđene na zatvorske kazne do šest meseci, a njih je 43 odsto ukupno osuđenih lica, primenile alternativne mere, objasnio je Marković.

On je ocenio da takav pristup zahteva angažovanje sudova, koji bi izricali alternativne mere, ali i lokalnih samouprava koje bi morale da organizuju društveno koristan posao za takva lica.

Marković je naveo da se pritvorenici uglavnom žale na nedostatak boravka na vazduhu, neadekvatnu zdravstenu zaštitu i postupanja službe obezbeđenja.