Orašac, najbolje srpsko selo
Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji, prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj, koji su ocenjivali 4.250 seoskih mesnih zajednica.
Taj epitet Orašac je dobio na osnovu izgrađene infrastrukture, putne, elektro i vodovodne mreže, seoskog turizma i različitih kulturnih manifestacija.
Osim toga, Orašac je uspostavio pobratimske odnose s mestima u Crnoj Gori, Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji, s kojima dobro sarađuje, a u sportu su ekipe Orašca tri godine za redom prvaci opštine Aranđelovac na seoskim olimpijskim igrama.
Orašac je organizator međunarodne smotre "Koje kude kad Srbijom pođeš", ima razvijen etno-turizam, spa i velens centar "Aleksandar", a preko kulturno-umetničkih društava meštani Orašca afirmisali su selo na najbolji način u našoj zemlji i inostranstvu.
Prema rečima predsednika Mesne zajednice Dragana Adamovića, za laskavu titulu najbolje mesne zajednice nije bilo dovoljno samo ono što je urađeno, već i programi za budućnost, koji su veoma ambiciozni.
Planirani su dalja gradnja puteva, kanalizacija za čitavo selo, zaštita životne srednine, razvoj poljoprivrede kroz Udruženje poljoprivrednika, gradnja letnje pozornice, očuvanje Spomen-obeležja "Prvi srpski ustanak", rekao je Adamović.
Orašac je "kultno" selo u srpskoj istoriji odakle je krenula borba protiv turskog ropstva na Sretenje davne 1804. godine. Na početak bune danas podseća mesto u Marićevića jaruga gde su postavljena spomen-obeležja u znak sećanja na taj događaj. Dve bronzane ploče, manja sa likom Karađorđa i veća sa likovima ostalih ustanika.
Odmah pored je Vaznesenjska crkva gde su se ustanici pričestili i muzej u kome se čuvaju predmeti iz Prvog srpskog ustanka, odeća koja se tad nosila, maketa srpske kuće iz tog vremena, portreti viđenijih ljudi poput Filipa Višnjića, prote Mateje Nenadovića, hajduk Veljka Petrovića, Ilije Birčanina...
Osnovna škola koja se uzdiže na orašačkom proplanku nosi naziv „Prvi srpski ustanak" i po izgledu podseća na crkvu. Ispred nje stoji bista velikog Karađorđa koji kao da i dalje čuva svoj kraj. Njegova bista postavljena je tu na Sretenje 2004. kada se obeležavala 200-godišnjica velikog ustanka.
