Krga: NATO bio spreman da interveniše 5. oktobra
Ključni razlog zbog kog vojska nije intervenisala u petooktobarskim događajima bio je taj što smo smatrali da ne treba da se mešamo u unutrašnje političke procese, ni u stranačke borbe vezane za izbore. Zato mogućnost intervencije uopšte nije bila na dnevnom redu, kaže 10 godina posle 5. oktobra Branko Krga, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, a koji je tada bio načelnik Obaveštajne uprave VJ, pišu beogradski mediji.
Da li je tačno da su postojale informacije da bi NATO i SAD vojno intervenisali da je vojska pomogla Miloševiću 5. oktobra?
- Tačno je da su snage NATO-a u okruženju bile u pripravnosti i to mi je potvrdio i komandant snaga NATO-a u Napulju, admiral Gregori Džonson, 2003. godine. Rekao sam mu da smo mi znali za njihove aktivnosti. On se nasmejao. Složili smo se da je najbolje što nije primenjena vojna sila sa bilo koje strane. Samo stavljanje snaga u pripravnost ne znači da one automatski moraju da intervenišu. Moguće da je bio u pitanju određeni pritisak da ne dođe do eskalacije nasilja.
Da li je ta mogućnost stranog uplitanja bila jedan od razloga što Vojska Jugoslavije nije intervenisala pre, tokom ili posle 5. oktobra?
- Ne. Nismo intervenisali zato što smo smatrali da ne treba da se mešamo u unutrašnje političke procese, ni u stranačke borbe vezane za izbore. To je bio ključni razlog zbog kog mogućnost intervencije uopšte nije bila na dnevnom redu. Protiv koga bi intervenisala? Koga da štiti, a koga da podržava? Zašto da interveniše? U uređenoj demokratskoj državi vojska ne utiče na promenu vlasti. To čine građani na izborima.
Zašto je došlo do pokretanja tenkova i oklopnih vozila na Banjici 5. oktobra, ako nikakva odluka o intervenciji nije postojala?
- To su mistifikacije. Vojska je živ organizam, u njoj uvek imate neke pokrete vezane za neke redovne obaveze: vežbe, gađanja, premeštanja nekih elemenata sa jednog mesta na drugo. Ne znam detalje oko tih misterioznih tenkova koji se spominju 5. oktobra, ali znam sigurno da to ne treba dovoditi u vezu sa događanjima na ulicama.
A šta je sa zahtevom Slobodana Miloševića da vojska interveniše?
- Koliko ja znam, bilo je kontakata između njega i tadašnjeg načelnika Generalštaba, generala Nebojše Pavkovića, da se vojska angažuje u zaštiti nekih objekata koji su bili ugroženi, RTS-a na primer, ali, kao što znamo i na sreću, general je odbio takvo angažovanje.
Zar vojni vrh uoči izbora nije bio naklonjen Miloševiću? Zar generali nisu imali neke privilegije za vreme Miloševića?
- Pogledajte kako su ti generali materijalno situirani i biće vam jasno da li su imali privilegije. Najveći broj generala je radio svoj posao profesionalno, ne opterećujući se time kakvi će biti rezultati izbora. Naravno, mi smo kao građani sve to pratili i želeli smo da se stanje u zemlji smiri. Najveći broj je verovatno glasao za promene koje su nastupile, jer je takvo raspoloženje bilo i u vojsci. Da nije bilo takvog raspoloženja u vojsci, ne biste imali situaciju da se posle 5. oktobra niko nije izjasnio da napusti vojsku zato što je pobedio DOS. To pokazuje da je većinsko raspoloženje građana bilo za promene koje su nastupile posle izbora. Apsolutno najveći broj pripadnika vojske, i ja među njima, nisu bili ni Miloševićevi, ni bilo čiji drugi ljudi.
Da li su tačni navodi da ste vi bili jedan od glavnih protivnika intervencije?
- Jesam bio protiv angažovanja vojske, ali je besmisleno isticati mene. Ostale kolege bile su apsolutno na istoj poziciji i da sam bio sam ne bih mogao da se suprotstavim drugačijoj odluci. Niti sam ja imao tu bilo kakvu posebnu ulogu. Jednostavno, takvo je bilo raspoloženje kolega. I najbolja je uloga vojske što nije imala nikakvu posebnu ulogu. Međutim, ako je bilo zaziranja od vojske i ako je to doprinelo da se ne ispolji oružano nasilje, onda je to dobro.
