Ko je pravi vlasnik vile u Užičkoj 15?
Umesto da donese zakon o restituciji i imovinu koju su svojevremeno konfiskovali i nacionalizovali komunisti vrati prvobitnim vlasnicima, odnosno njihovim zakonitim naslednicima, Vlada Srbije je vilu inženjera Aleksandra Acovića u Užičkoj 15 u Beogradu upravo dodelila predsedniku Borisu Tadiću i njegovom generalnom sekretarijatu.
- Ma kakva restitucija. To je zamlaćivanje za naivne. Da u ovoj zemlji bilo ko ima nameru da izvrši restituciju to bi unazad 10 godina već bilo urađeno. Umesto da se donese zakon o restituciji, u toku je naknadna overa onog što je nezakonito oteto posle Drugog svetskog rata - izjavio je za "Vesti" Aleksandrov sinovac, arhitekta Dragomir Acović koji je i član savetodavnih tela prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića.
Acovića vilu od završetka Drugog svetskog rata za radni prostor prvo je koristio Josip Broz Tito, a zatim Slobodan Milošević i obojica su stanovali u neposrednoj blizini. Vila u Užičkoj 15 (nekadašnja Rumunska ulica), teško je oštećena u NATO bombardovanju, 22. aprila 1999, u dva sata ujutru. Od tada je niko nije koristio, a o njoj se staralo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nakon ove odluke Vlade, rezidenciju treba da preuzmu generalni sekretarijat i Kabinet predsednika Srbije.
Bazen sa zlatnim ribicama
Acovića vila u Užičkoj 15 ima dva ulaza. Glavni je okrenut ka unutrašnjosti imanja, to jest vili "Mir" i zgradi u Kačaničkoj 4, a sporedni ulaz iz parka je okrenut prema Užičkoj. Levo od rezidencije su bilijarnica i lovačka kuća. Oko vile je park od 40 ari, u kojem su do razaranja u NATO bombardovanju bila dva bazena sa zlatnim ribicama. |
- Naslednici mog strica Aleksandra: sin Radisav i unuk Aleksandar, kao i unuka Jelica, koja je ćerka drugog stričevog sina, danas pokojnog Miloša, žive u Švajcarskoj. Da je zakona i pravde, ta vila bi njima trebalo da bude vraćena - pojašnjava Dragomir Acović.
Odluku da se radni prostor predsednika izmesti na Dedinje iz sadašnjeg kabineta na Andrićevom vencu u centru Beograda, Vlada Srbije je obrazložila bezbednosnim i ekonomskim razlozima, dok Dragomir Acović smatra da je to učinjeno zato što je vila "Mir", koja je u neposrednoj blizini Acovića vile, "već određena za boravak šefova država koji dolaze u posetu Srbiji".
U generalnom sekretarijatu Vlade tvrde da Boris Tadić nema nameru da se preseli u Acovića vilu, već da će u njoj primati strane državnike, čime će, kako predsedniku tako i gostima bezbednost biti potpuno zagarantovana.
Podzemni tunel
Interesantno je da je krajem 60-ih godina prošlog veka kroz sredinu imanja na kojem se nalazi vila u Užičkoj 15 prokopan podzemni tunel. Tunel je napravljen po direktnom naređenju Jovanke Broz, a trebalo je da služi za dopremanje hrane i sredstava za održavanje. Dug je oko 40 metara i kasnije je dorađivan, tako da danas spaja rezidenciju u Užičkoj 15 i vilu "Mir", kao i još neke okolne zgrade. |
Sadašnje imanje u Užičkoj 15 nije u današnjoj veličini bilo u vlasništvu poznate beogradske porodice. Današnji posed sadrži i imanja na brojevima 11 i 13. Tu su se do 1959. nalazile dve manje kuće sa pomoćnim objektima. Broz se u Užičku 15 uselio polovinom 1945. kad je završeno renoviranje.
Za vreme Broza, Acovića vila je pretrpela nekoliko rekonstrukcija. Prva manja rekonstrukcija izvršena je krajem 1944. do polovine 1945. Ambijentalno i arhitektonski tada nije ništa bitno promenjeno. Druga veća rekonstrukcija izvršena je od 1958. do 1960. godine. Tada su porušene kuće u Užičkoj 11 i 13, porušena je konjušnica koja se nalazila iza vile Acovića.
U parku nekadašnjeg broja 11 izgrađeno je mnoštvo kaveza za divlje životinje (medvede, tigrove i razne divlje mačke), koje je Broz dobijao na poklon prilikom putovanja po Africi i Aziji. Ni tom rekonstrukcijom glavna vila nije pretrpela bitne izmene. Treća rekonstrukcija rađena je od 1970. do 1973. godine. Tada je poslove projektovanja i glavnog inženjera gradnje vodila Jovanka Broz. Srušeno je staro sklonište i na tom mestu su izgrađene posebne podzemne prostorije - kuhinja, poslastičarnica, sala za rekreaciju, skladišta, vešernica, trafo-stanica, telefonska centrala, centrala za zagrevanje, cvećara, prostor za radnike i slično. U podzemni prostor ulazilo se iza manje upravne zgrade u blizini kapije broja 11.
Acoviće isterali fašisti, pa komunisti
Vila koju je 1934. godine sagradio pokojni inženjer Aleksandar Acović na placu od 10.780 kvadrata, ubrajala se među najlepše građevine u gradu. Acovići su u njoj živeli do 1941. i početka Drugog svetskog rata. Za vreme nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. u sklonište vile sklonila se gotovo kompletna vlada Dragiše Simovića koji je tog dana udavao ćerku, pa su svatovi trčeći iz Topčiderske crkve glavu sačuvali kod inženjera Acovića.
Polovinom aprila 1941. porodicu Acović izbacuje nemački okupator Franc Nojhauzer, civilni komandant Srbije i domaćini se po naređenju preseljavaju u prostorije za poslugu, a potom i odatle bivaju iseljeni. Nakon Nojhauzera, useljeva se feldmaršal Aleksander Ler, ali se pred kraj rata Nojhauzer na kratko vraća da bi opljačkao svo vredno pokućstvo i odvezao ga za Nemačku.
U borbama za oslobođenje Beograda u noći između 15.i 16. oktobra u Acovića vilu upadaju borci operativnog štaba prve armijske grupe, o čemu je dugo svedočila i spomen ploča koja je u potonjim renoviranjima uklonjena, da bi oteta vila Brozu pripala 23. oktobra 1944.
Inženjer Acović, sa sinovima blizancima, Radisavom i Milošem (supruga Jelica je preminula 1936.), nije imao sreće. Nije im bilo dozvoljeno da se po završetku Drugog svetskog rata vrate u svoju kuću, jer su je partizani već bili rezervisali za Broza. Bogati Acovići su presudum iz 1946. godine "u ime naroda" lišeni slobode i oterani na prinudni rad, zatim kažnjeni gubitkom građanskih i političkih prava.
