Opštine pljačkaju građane

Legalizacija bespravno podignutih objekata u Srbiji teče veoma traljavo i sporo, a od 700.000 zahteva, koliko je predato, rešeno je samo nekoliko hiljada. Glavni razlozi, zbog kojih bi i ovaj treći pokušaj države da reši problem bespravne gradnje mogao da doživi fijasko, predstavljaju nepotpuna dokumentacija i skupa naknada za legalizaciju.

Legalizacija u Srbiji pred kolapsom

Građani su imali rok od šest meseci da podnesu prijave za legalizaciju svojih objekata, što je većina i uradila, ali mali broj rešenih zahteva posledica je toga što građani u 90 odsto slučajeva nisu podneli kompletnu dokumentaciju.

Za papire čak 625 evra

Dokumentacija            Ustanova                                Cena
Dokaz o pravu svojine    RGZ                                       20 evra
Geodetski snimak          Licencirani geodetski biro        100 evra
Tehnički izveštaj            Licenciran službenik    500 evra
Administrativna taksa     pošta ili banka                         3,5 evra
Slike objekta                 Lično                                      1 evro
                                                                          UKUPNO: 625 evra

Najveći problem lokalnim samoupravama zadaje to što u prijavama gotovo uvek fali neki dokument. Najčešće su to dokumenta koja se odnose na nerešene imovinsko-pravne odnose. Mnogima upravo taj papir nedostaje, zbog sporosti administracije, sudova, katastra, ali i zbog gradnje na tuđem zemljištu.

U Beogradu, koji ima najveće probleme sa divljom gradnjom, podneto je oko 200.000 prijava, ali rešeno je samo stotinak slučajeva. U Novom Sadu je od 37.000 zahteva rešeno tek 1.000, a u Nišu od 29.000 samo 260 slučajeva.

- Obrada prijava jedino zavisi od građana, odnosno od brzine kojom nam dostavljaju papire, da bi mogli da proverimo da li objekat ispunjava zahteve za legalizaciju ili ne ispunjava - kaže Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju u Beogradu.

"Divljacima" pune budžet

Lokalne uprave će biti odgovorne: Oliver Dulić

Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da su pojedine opštine namorno podigle cene za legalizaciju kako bi time zakrpile rupe u budžetu.

Mnoge gradske vlasti se nadaju da će do kraja godine budžet najviše napuniti od legalizacije "divljih" objekata.

Prema rečima, člana Gradskog veća Olivera Glišića, u Beogradu realno očekuju da se do kraja godine u budžet slije 1,5 milijardi dinara od naplate za legalizaciju.

Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da nisu krive lokalne samouprave što podnosioci zahteva za legalizaciju nisu dostavili kompletnu dokumentaciju, ali opštine moraju da traže dopunu.

- Postoji bojazan da prijava za legalizaciju bude odbijena ako vlasnici, ni posle dva-tri poziva opštinara, ne dostave tražene papire. U tom slučaju vlasnik gubi pravo na legalizaciju, a njegov objekat biće srušen - kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, koja očekuje da će, s obzirom na broj podnetih zahteva za legalizaciju, za ovaj proces biti potrebne tri godine.

Dok u lokalnim samoupravama svoju sporost pravdaju nepotpunom dokumentacijom i krive građane, u republičkim institucijama upozoravaju i na drugi razlog zbog kojeg legalizacija može da doživi potpun krah, a odnosi se na nerealno visoke cene koje su odredile opštine.

U Ministarstvu za prostorno planiranje ističu da je zapravo najveći razlog za vrlo mali procenat donetih rešenja o legalizaciji u visokoj ceni naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

- Pokušavajući da stanemo sa divljom gradnjom u Srbiji, mi smo, jednom za svagda, hteli da legalizujemo sve što je moguće na najjednostavniji mogući način. Saznao sam da su pojedine opštine odredile nerealne cene legalizacije - kaže Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja.

Šumarac: Ko napravi red u urbanizmu...

Predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac kaže da mora da postoji politička volja da se objekti legalizuju jer ne sme da se desi da je nečija politička taktika da legalizacija u određenoj opštini propadne, ma kojoj stranci pripadao.

- Ko napravi red u urbanizmu u Srbiji, treba da dobije Nobelovu nagradu. Ova Vlada mogla bi da završi taj proces bar 70 do 80 odsto - rekao je Šumarac.

On je istakao da je nedopustivo da lokalne samouprave shvate proces kao izvor za punjenje svojih budžeta. Gradovi i opštine moraju da donesu primerene cenovnike i uzmu u obzir socijalni položaj ljudi, kazao je bivši ministar građevine.

Ističući da proces legalizacije treba shvatiti "kao saniranje neke elementarne nepogode", Šumarac je dodao da se mora voditi računa i o tome da li je neka porodica gradila objekat za svoje potrebe ili za prodaju i izdavanje.

Zakonom o lokalnim samoupravama opštine same mogu da određuju cene za naknadu građevinskog zemljišta. Zbog toga se pojavljuju velike razlike u ceni legalizacije.

Tako legalizacija kvadrata u prvoj zoni Novog Sada iznosi 145 evra, dok je u Beogradu samo 115 evra. Razlike postoje i u gradovima koji su vrlo slični i blizu jedan drugom, pa u Ćupriji treba izdvojiti nešto više od 10 evra, dok je u Paraćinu ta cena 35.

Tarife u Raškoj veće nego u Beogradu

Ubedljivo najskuplje je u opštini Raška gde za legalizaciju u prvoj zoni treba izdvojiti 206 evra po kvadratu. S druge strane, neke opštine, poput Knjaževca, odredile su sasvim pristupačne cene, pa naknada za sve zone iznosi 4,3 evra po kvadratu.

Različite cene

Grad                 Cena po kvadratu u prvoj zoni
Raška                                 206 evra
Novi Sad                             145 evra
Beograd                             115 evra
Zrenjanin                             40 evra
Paraćin                               35 evra
Subotica                             25 evra
Ćuprija                               11 evra
Kragujevac                         10 evra
Niš                                      6 evra
Leskovac                            5,4 evra
Kruševac                            5,1 evro
Knjaževac                          4,3 evra

- Moj apel lokalnim samoupravama jeste da prilagode cene legalizacije realnom stanju koje danas postoji u našoj ekonomiji i koje postoji u novčanicima naših porodica. U protivnom, sva odgovornost za eventualni neuspeh legalizacije biće na njima - kaže ministar Dulić.

On objašnjava da će smanjenje naknade za legalizaciju doprineti tome da opštine reše problem nelegalnih objekata, što znači da ni njima nije u interesu da toliko podižu cene.

Rušenje čim istekne rok

Građani koji su prijavili objekte za legalizaciju sa nepotpunom dokumentacijom dobiće dopis u kome se od njih traži da dostave sve potrebne papire. Za to je određen rok od dva meseca, a onima koji ga ne ispoštuju objekti će biti srušeni.

Još dodatna dva meseca, pa rušenje

Legalizacija će biti odbijena za objekte koji nemaju papire, ali i za one koji su građeni na prostoru planom predviđenom za školu, bolnicu, obdanište ili saobraćajnicu. Ako zahtev za legalizaciju "divljih" objekata bude odbijen, podnosiocu se šalje obrazloženje, a on kasnije može da podnese žalbu na to rešenje.

Tek posle konačnog rešenja u upravnom postupku građevinska inspekcija ruši objekat. Na drugoj strani, oni kojima je predmet pozitivno rešen biraju na koji način će platiti naknadu za legalizaciju, a potom se upućuju na potpisivanje ugovora sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju.