Bageri ruše pre presude
Država je najavila oštar obračun sa bespravnom gradnjom, a nesavesni investitori i vlasnici mogu očekivati i rušenje objekata. U skupštinsku proceduru ušle su izmene i dopune dva zakona kojima vlada najavljuje ozbiljne mere, a jedna od najvažnijih novina biće i obaveza da se podnese poreska prijava za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju što bi trebalo da utiče na povećanje broja onih koji plaćaju porez na imovinu.
Prema evidenciji Sekretarijata za javni prihod grada Beograda, samo pet odsto ozakonjenih objekata u glavnom gradu plaća porez na imovinu. Prema novim odredbama Zakona o ozakonjenju i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju. Ekonomista Milan Kovačević u izjavi za "Vesti" kaže da obračun države sa bespravnom gradnjom traje godinama, te da se stalno donose razni zakoni i mere, koji nažalost ne daju pravi efekat.
- Smatram da bi država trebalo da preduzme radikalne mere, kao na primer da bespravno izgrađene objekte prevede u vlasništvo države. Onda se niko ne bi usudio da gradi bez svih dozvola, jer bi ostao bez mogućnosti da prodaje stanove i ostvaruje profit - kaže Kovačević.
Ovako, nastavlja naš sagovornik, zakoni se prepravljaju i krpe, a ništa bitno se ne menja. I dalje se nelegalno gradi, naročito na atraktivnim lokacijama, kao što je Beograd, ali i planinski centri poput Kopaonika i Zlatibora.
Izmenama zakona predviđa da svi objekti koji nisu legalizovani jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke (posle odluke o žalbi) odnosno na osnovu konačnosti, a neće više morati da se čeka ishod eventualnog upravnog spora.
To praktično znači da će moći da se krene sa rušenjem svih objekata za koje su doneta rešenja, kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje na osnovu konačnog, a ne pravosnažnog rešenja, kako je to bio slučaj do sada. Ovo je jedna od najvažnijih promena u ovom zakonu i mera Vlade čiji je cilj zaustavljanje bespravne gradnje i sprečavanje zloupotreba u ovoj oblasti.
Dosad su svi bespravni graditelji, čak i kada bi bili odbijeni u postupku ozakonjenja, pokretali spor na Upravnom sudu koji traje po nekoliko godina.
Za vreme trajanja upravnog spora ovi objekti nisu mogli da budu rušeni, a vreme trajanja spora nelegalni investitori su koristili da završe bespravnu gradnju i prodaju stanove. Sada, nadležni organ (lokalna samouprava ili država) ruše bespravni objekat posle drugog stepena, odnosno odbijanja zahteva za legalizaciju, a stranka u postupku može da vodi postupak pred Upravnim sudom dok država od sada preuzima rizik naknade štete u slučaju da Upravni sud reši suprotno. Kovačević smatra da to nije dobro rešenje, jer se na taj način urušavaju pravne institucije.
Rešenje i najgorih problema
Država će izmenama zakona imati mogućnost da one najgore slučajeve bespravne gradnje (na javnim površinama, u zoni zabrane gradnje poput zone Aerodroma "Nikola Tesla" i slično) sruši odmah po konačnosti rešenja. Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju uvodi se obavezna provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve objekte koji se legalizuju, a kako bi se sprečile zloupotrebe jer dosad nije postojala obaveza da se vidljivost objekta na satelitskom snimku proverava za zahteve podnete po starim zakonima.
Šta ne može biti legalizovano
Nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (27. novembar 2015. godine) nije i ne može biti predmet legalizacije i zato svi objekti izgrađeni bez dozvole posle tog roka nisu predmet legalizacije. Građevinski inspektori će za te objekte doneti rešenja o rušenju koja stupaju na snagu istog momenta.
Još pet godina za ozakonjenje
Svi započeti postupci ozakonjenja moraju da budu završeni u roku od pet godina. Ako se to ne dogodi, nadležni organ doneće rešenje kojim se zahtev odbija. Budući da je Zakon o ozakonjenju na snazi već tri godine, to znači da je ukupan rok da se ozakone nelegalni objekti osam godina.
