Opštine pljačkaju građane
Legalizacija bespravno podignutih objekata u Srbiji teče veoma traljavo i sporo, a od 700.000 zahteva, koliko je predato, rešeno je samo nekoliko hiljada. Glavni razlozi, zbog kojih bi i ovaj treći pokušaj države da reši problem bespravne gradnje mogao da doživi fijasko, predstavljaju nepotpuna dokumentacija i skupa naknada za legalizaciju.
Građani su imali rok od šest meseci da podnesu prijave za legalizaciju svojih objekata, što je većina i uradila, ali mali broj rešenih zahteva posledica je toga što građani u 90 odsto slučajeva nisu podneli kompletnu dokumentaciju.
Za papire čak 625 evra
|
Najveći problem lokalnim samoupravama zadaje to što u prijavama gotovo uvek fali neki dokument. Najčešće su to dokumenta koja se odnose na nerešene imovinsko-pravne odnose. Mnogima upravo taj papir nedostaje, zbog sporosti administracije, sudova, katastra, ali i zbog gradnje na tuđem zemljištu.
U Beogradu, koji ima najveće probleme sa divljom gradnjom, podneto je oko 200.000 prijava, ali rešeno je samo stotinak slučajeva. U Novom Sadu je od 37.000 zahteva rešeno tek 1.000, a u Nišu od 29.000 samo 260 slučajeva.
- Obrada prijava jedino zavisi od građana, odnosno od brzine kojom nam dostavljaju papire, da bi mogli da proverimo da li objekat ispunjava zahteve za legalizaciju ili ne ispunjava - kaže Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju u Beogradu.
"Divljacima" pune budžet
Lokalne uprave će biti odgovorne: Oliver Dulić
Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da su pojedine opštine namorno podigle cene za legalizaciju kako bi time zakrpile rupe u budžetu.
Mnoge gradske vlasti se nadaju da će do kraja godine budžet najviše napuniti od legalizacije "divljih" objekata.
Prema rečima, člana Gradskog veća Olivera Glišića, u Beogradu realno očekuju da se do kraja godine u budžet slije 1,5 milijardi dinara od naplate za legalizaciju. |
Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da nisu krive lokalne samouprave što podnosioci zahteva za legalizaciju nisu dostavili kompletnu dokumentaciju, ali opštine moraju da traže dopunu.
- Postoji bojazan da prijava za legalizaciju bude odbijena ako vlasnici, ni posle dva-tri poziva opštinara, ne dostave tražene papire. U tom slučaju vlasnik gubi pravo na legalizaciju, a njegov objekat biće srušen - kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, koja očekuje da će, s obzirom na broj podnetih zahteva za legalizaciju, za ovaj proces biti potrebne tri godine.
Dok u lokalnim samoupravama svoju sporost pravdaju nepotpunom dokumentacijom i krive građane, u republičkim institucijama upozoravaju i na drugi razlog zbog kojeg legalizacija može da doživi potpun krah, a odnosi se na nerealno visoke cene koje su odredile opštine.
U Ministarstvu za prostorno planiranje ističu da je zapravo najveći razlog za vrlo mali procenat donetih rešenja o legalizaciji u visokoj ceni naknade za uređenje građevinskog zemljišta.
- Pokušavajući da stanemo sa divljom gradnjom u Srbiji, mi smo, jednom za svagda, hteli da legalizujemo sve što je moguće na najjednostavniji mogući način. Saznao sam da su pojedine opštine odredile nerealne cene legalizacije - kaže Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja.
Šumarac: Ko napravi red u urbanizmu...
Ističući da proces legalizacije treba shvatiti "kao saniranje neke elementarne nepogode", Šumarac je dodao da se mora voditi računa i o tome da li je neka porodica gradila objekat za svoje potrebe ili za prodaju i izdavanje. |
Zakonom o lokalnim samoupravama opštine same mogu da određuju cene za naknadu građevinskog zemljišta. Zbog toga se pojavljuju velike razlike u ceni legalizacije.
Tako legalizacija kvadrata u prvoj zoni Novog Sada iznosi 145 evra, dok je u Beogradu samo 115 evra. Razlike postoje i u gradovima koji su vrlo slični i blizu jedan drugom, pa u Ćupriji treba izdvojiti nešto više od 10 evra, dok je u Paraćinu ta cena 35.
Ubedljivo najskuplje je u opštini Raška gde za legalizaciju u prvoj zoni treba izdvojiti 206 evra po kvadratu. S druge strane, neke opštine, poput Knjaževca, odredile su sasvim pristupačne cene, pa naknada za sve zone iznosi 4,3 evra po kvadratu.
Različite cene
|
- Moj apel lokalnim samoupravama jeste da prilagode cene legalizacije realnom stanju koje danas postoji u našoj ekonomiji i koje postoji u novčanicima naših porodica. U protivnom, sva odgovornost za eventualni neuspeh legalizacije biće na njima - kaže ministar Dulić.
On objašnjava da će smanjenje naknade za legalizaciju doprineti tome da opštine reše problem nelegalnih objekata, što znači da ni njima nije u interesu da toliko podižu cene.
Rušenje čim istekne rok
|