Evropske dinastije kod Karađorđevića 
Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević sa 710 uglednih gostiju iz Srbije i inostranstva upravo su proslavili 25 godina braka dvodnevnim svečanostima u dvoru Karađorđevića na beogradskom Dedinju.
U petak uveče priređena je večera dobrodošlice za pripadnike više evropskih dinastija, od kojih su mnogi ovim povodom prvi put došli u Srbiju, dok je u subotu uveče održana gala večera. U međuvremenu, gosti iz inostranstva njih 130, obišli su znamenitosti srpske prestonice, čak su i brodom plovili po Dunavu i Savi.
Prinčevskom paru bračni jubilej čestitao je i patrijarh Irinej Gavrilović koji je tim povodom u dvorskoj crkvi održao moleban za dinastiju Karađorđević.
Prinčevski par Karađorđević smatra da je obeležavanje 25. godišnjice njihovog braka "jedinstvana prilika za promociju Srbije". Ovo slavlje kako su naglasili ne bi bilo moguće bez svesrdne podrške i pomoći njihovih "dragih prijatelja iz Srbije i sveta", kojima se, kako su istakli, "najsrdačnije zahvaljuju".
Pored prestolonaslednikovih sinova, prinčeva Petra, Filipa i Aleksandra, kao i princezinog sina Dejvida i kćeri Alison Endrjuz, povodom srebrne svadbe pretendenta na srpski presto došli su takođe potomci prinčeva Tomislava i Andreja Karađorđevića: prinčevi Nikola i Vladimir, princeze Katarina i Lavinija.
Glamurozne svečanosti uveličali su aktuelni i nekadašnji evropski monarsi: grčki kralj Konstantin i kraljica Ana-Marija, te kralj Simeon i Kraljica Margarita od Bugarske, rumunski kralj Mihailo sa prestolonaslednicom Margaritom i princom Radu od Rumunije, princ Gijom i princeza Sibila od Luksemburga, princeza Irena od Grčke, princeza Dezire, baronesa Silveršold od Švedske i baron Niklas Silveršold, princeza Margarita od Badena, princ Filip Erazmus i princeza Izabela od Lihtenštajna, princeza Ira fon Furstenberg itd.
Podsećanja radi, princ Aleksandar i princeza Katarina venčali su se 21. septembra 1985. godine u crkvi Svetog Save u Londonu. Kum na venčanju bio je grčki kralj Konstantin, a stari svat kraljević Tomislav Karađorđević.
R. LONČAR
