"Želim da me svi zaborave"

"Jedina mi je želja da staračke dane provedem u miru i u krugu najbližih prijatelja i porodice pošto su me pogrešno i zlonamerno interpretirane izjave koštale osam godina života“, rekla je Biljana Plavšić bivša predsednica Republike Srpske.

Biljana Plavšić pred vratima svog stana u Katanićevoj ulici u Beogradu

Biljana Plavšić, koja se pre nešto manje od godinu dana vratila iz Švedske gde je odležala osmogodišnju hašku kaznu za zločine protiv čovečnosti, kaže da joj je jedina želja da je svi zaborave i da staračke dane provede u miru.

Plavšićeva, koja posle izlaska iz švedskog zatvora većinu vremena provodi u svom stanu u Beogradu, u ekskluzivnom intervjuu za "Press RS“ otkriva da je nedavno dobila privatnu poruku od jednog bivšeg vojnika VRS, zbog čije je izjave u javnosti i pred Haškim sudom predstavljena kao kriminalac i ratni zločinac.

"U Hagu sam suđena i osuđena zbog reči koje nisu potekle iz mojih usta. Moja navodna, famozna izjava kako u ratu ’može poginuti i šest miliona Srba, ali će preostalih šest živeti u slobodnoj srpskoj državi’, potpuno je istrgnuta iz konteksta i, što je najgore, uopšte nije moja“, tvrdi Plavšićeva.

Po dolasku u beograd do stana ju je dopratio Milorad Dodik premijer RS

Tvrdite da je ta izjava poslužila Haškom sudu kao nesumnjiv dokaz da ste bili deo "udruženog zločinačkog poduhvata" i nepopravljivi srpski ultranacionalista?

- Baš tako. U Hagu mi nisu sudili zbog nekakvog kriminalnog dela koje sam počinila, nisu imali neki kompromitujući potpis ili naredbu koju sam izdala i time povredila humanitarno i ratno pravo. Niko iz suda i tužilaštva nije mi otvoreno rekao: "Gospođo Plavšić, teretimo vas da ste uradili to i to".

Zašto se onda ta izjava više od 15 godina vezuje za vas?

- Priča o mojoj izjavi da nemam ništa protiv toga da pogine šest miliona Srba, ako bismo time ostvarili svoje nacionalne ciljeve, tendenciozno i zlonamerno je medijski eksploatisana za vreme Miloševićevog režima, iako ja takvu izjavu nikad nisam dala.

Hoćete da kažete da vam je neko tu izjavu stavio u usta?

- Znate kako je do toga došlo. Svima u RS dobro je poznato da sam uglavnom bila angažovana na humanitarnom radu, obilazila sam i pomagala ranjene srpske borce i vojnike na frontu. Jednom prilikom otišla sam u posetu ranjenim borcima koji su se lečili u Slankamenu, Soko Banji i Melencima. Prilikom razgovora s tim nesrećnicima, jedan od vojnika, koji je u borbi ostao bez obe noge, rekao mi je te famozne reči koje sam posle nekoliko dana, prilikom gostovanja u jednoj radio-emisiji, na pitanje novinara šta poručuju borci s fronta, prenela kao impresije i zapažanja vojnika s kojim sam razgovarala.

Samo ste preneli reči vojnika koji je teško stradao u ratu?

- Upravo tako. Međutim, Miloševićev režim i medijska mašinerija tu izjavu su eksploatisali do besvesti predstavljajući je kao moje reči! Sledećih dana ta izjava je svakog dana bola oči s prvih strana "Politike" i mnogih drugih novina. Sve do danas opstala je laž da ta izjava potiče od mene.

Po dolasku u Banja Luku prvo mesto koje je obišla bila je crkva

Da li ste pokušali da pronađete vojnika koji vam je to rekao?

- Verovali ili ne, pre neka dva meseca posetio me je prijatelj koji mi je doneo fotografiju čoveka bez nogu i ispričao mi da se radi baš o tom ranjeniku kojeg sam posetila u Slankamenu! Taj čovek mi je poručio da je upravo on izrekao reči zbog kojih su meni sudili, te da mu je neopisivo žao zbog svega što sam prošla ni kriva ni dužna.

Da li vam ovo priznanje predstavlja neku satisfakciju?

- Niko ne može ni da zamisli koliko sam jada i muka preživela zbog te izjave. To vam jednostavno ne mogu opisati! Kome sad treba da se pravdam i objašnjavam da mi je taj nesrećni ranjenik poslao svoju sliku i poručio mi da je on čovek koji je izrekao one reči?

Neposredno nakon povratka u Beograd izjavili ste da jedino želite mir. Da li ste definitivno završili s političkim i javnim delovanjem?

- Verujte da bih najviše volela da me ljudi potpuno zaborave. Upravo iz tog razloga u poslednje vreme ne dajem nikakve izjave, jer me je naprosto zabolela glava od svih stvari koje su mi se dešavale u poslednjih desetak godina. Održavam kontakte jedino s ljudima s kojima sam se uvek družila, bliskom rodbinom i prijateljima.