Beograd i Priština spremni za pregovore
Vlada Srbije i privremena vlada Kosmeta spremne su za otpočinjanje pregovora koji su omogućeni usvajanjem Rezolucije o Kosmetu u Generalnoj skupštini UN.
Vlada Srbije je spremna da uskoro počne pregovore sa Prištinom, saznaje "Blic".
Zajedničkom rezolucijom Srbije i svih 27 zemalja EU o Kosmetu, Beograd izlazi iz dve godine "zamrznutog sukoba“ i ulazi u fazu rešavanja problema, prenosi list.
Zamena prvobitne rezolucije "otklanja opasnost od neke nepovoljne formulacije po Srbiju i otvara prostor za razgovore o temama koje su od nacionalnog značaja za Srbiju“, kaže izvor "Blica“ iz Vlade Srbije.
"Posle postizanja dogovora sa EU već se oseća promena u atmosferi. Pre svega naši partneri koji su podržavali prvobitan tekst srpske rezolucije reaguju pozitivno. Svi razumeju da dogovor vodi ka dijalogu. Dogovor nam omogućava nastavak partnerskih odnosa sa EU i kad su u pitanju naše evropske integracije očekujemo vrlo brzo rezultate“, kažu za "Blic" nezvanično u Vladi Srbije.
Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju, kaže za "Blic“ da mogućnost brzih pomaka i ozbiljnijih pregovora Beograda i Prištine otežava činjenica da će sledeća godina biti izborna godina na Kosmetu, a "to nije dobra prilika za konstruktivna rešenja“.
Hiseni: Bitka je dobijena
Kosmet je spreman na dijalog sa Srbijom nakon što je u rezolucijom UN priznata odluka Međunarodnog suda pravde da proglašenjem nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo, rekao je privremeni ministar inostranih poslova Kosmeta Skender Hiseni.
"Bitka je dobijena. Definitivno, veoma je dobra vest za Kosmet da postoji rezolucija UN koja poštuje i usvaja mišljenje Međunarodnog suda pravde," rekao je Hiseni lokalnim medijima na Kosmetu, prenosi AFP.
Hiseni je istakao da "Republika Kosmet apsolutno pozdravlja početak procesa saradnje sa Srbijom", odbacujući mogućnost obnove bilo koje vrste razgovora o statusu.
"Razgovori će biti ekskluzivno usmereni na saradnju u oblastima od obostranog interesa. To nikada neće biti razgovori o statusu, podeli ili unutrašnjem poretku Kosmeta, koje su crvene linije Kosmeta", naglasio je Hiseni.
Gde, kada i o čemu će se razgovarati
Dijalog Beograda sa predstavnicima kosmetskih Albanaca, koji predlaže rezolucija Srbije i EU, trebalo bi da započne do kraja godine, ali se još ne zna gde, kada i o čemu će se razgovarati, piše „Politika“.
List, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, prenosi da se očekuje da će do narednog redovnog sastanka šefova diplomatija EU, u oktobru, biti održane konsultacije na više nivoa u EU, kao i sa Beogradom i Prištinom.
Za to vreme, ministri će verovatno pokušati da usaglase vreme i mesto razgovora, a možda i temu o kojoj će se razgovarati.
Iako niko ne poriče da će o severu Kosmeta, srpskim enklavama i manastirima, Beograd i Priština morati da razgovaraju pre ili kasnije, zasad se u prvi plan ističu uopšteno „konstruktivna saradnja“ i „evropska perspektiva Srbije“.
U rezoluciji se „pozdravlja spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana“, koji bi „sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu“, a imao bi za cilj da „unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka EU i poboljša živote ljudi".
Formulacija u zajedničkoj rezoluciji Srbije i EU u kojoj se pominje „dijalog između strana“ ne isključuje niti nameće teme za razgovor, pa će njihov sadržaj i tok u velikoj meri zavisiti od spremnosti Beograda i Prištine da pronađu kompromis u direktnim pregovorima, primećuje Politika.
Na pitanje da li treba očekivati da će Savet ministara proslediti Evropskoj komisiji zahtev Srbije za članstvo u EU, sagovornik „Politike“ ističe da to ne zavisi samo od šefice diplomatije EU Ketrin Ešton već i od vlada svih 27 država EU, ali da je ona u svojoj izjavi „jasno istakla partnerski odnos Srbije i EU“.
„Ne treba sumnjati da je Srbija napravila ogroman korak za svoju evropsku budućnost i budućnost čitavog regiona, pokazujući političku zrelost. Ponela se partnerski, a to je velika stvar. Ali kandidatura nije u direktnoj vezi sa rezolucijom o Kosmetu. Srbija je ovim dogovorom sa EU jasno potvrdila svoju evropsku opredeljenost, i to je veliki plus“, naveo je taj izvor.
„Imajući u vidu i to da dve države još nisu formirale vlade (Holandija i Belgija) i da ih možda neće oformiti pre ministarskog zasedanja, rasprava o kandidaturi mogla bi da sačeka decembar, jer su mali izgledi da će se tehničke vlade baviti ovom odlukom. Ako me pitate kakvo je većinsko raspoloženje u EU prema zahtevu Srbije, odgovor je da preovlađuje stav da sa tim ne treba čekati“, dodao je izvor.