Glad u Tačijevom logoru
Manastir Gračanica je za Jelenu Perić (67), izbeglu iz Lipljana, mesto gde dolazi po utehu i koru hleba. U kući koja se jedva drži na temeljima živi sa sinom Ljubišom (39) koji još vuče posledice teškog ranjavanja iz 1999. godine i sa još troje gladnih unučića. U svoj muci, nemaštini i u moru na hiljade sličnih sudbina, za nju je jedina opcija dobročinitelj koji će joj udeliti koji dinar.
- Dolazim ovde ne bi li se neko smilovao da mi pomogne. Unučići su mi gladni i nemaju šta da jedu. Mnogo mi ih je žao, jer su još mali. Najstariji ima šest godina... - zaplakala se Jelena.
Priča da joj je sve pokućstvo u Lipljanu zapaljeno, a sada se skućila pod tuđim krovom.
- Sve su mi zapalili, a niko da pomogne. Ne dobijamo socijalnu pomoć, nemam nikakvu penziju. Ništa! Kud ću i šta ću? Nervozno idem od zida do zida i molim. Da nam je bar neka streja nad glavom - jada se ona.
Područje Kosova i Metohije ubedljivo je najsiromašniji deo Srbije. Iako pomoć od Nacionalne službe za zapošljavanje dobija više od 20.000 nezaposlenih, ima i onih koji nemaju baš nikakva primanja.
Kako je živeti ispod granice siromaštva, možda najbolje znaju stanovnici sela Vrbeštica u opštini Štrpce, koje je po svojoj muci nadaleko "čuveno".
Petočlana porodica Stoimira Kostića (55) svaki da se zahvali Bogu, jer im tavanica u jednom sobičku u kojem žive nije pala na glavu. Ta "kuća" nije njihova, već su se i oni nekako snašli.
- Jedan što se odselio na Brezovicu dao mi je da u njoj živim, pošto se ona u kojoj sam živeo od starosti srušila. Jako teško živim. Ni sam ne mogu da vam objasnim kako. Da bar ima posla lako bih, ali ovako samo muke i nevolje - priča Stoimir.
Snalažljivost i upornost ovih ljudi gotovo je neverovatna. U nedostatku kupatila, Stoimirova supruga Ljiljana (42) svaki dan ručno pod dvorišnom česmom pere veš hladnom vodom.
Čak i zimi kada niske temperature u ovom delu obronaka Šar-planine obaraju rekorde. Tu se i umivaju i kupaju. Šake su joj grube, vidno naprsle od hladnoće.
Struje nemaju, iako je plaćaju. Ručak se kuva na starom i čađavom šporetu na drva, ali se Ljiljani ne mili da ga loži, jer dim kroz pocepani lim purnja na sve strane.
- Leti kuvam napolju. A zimi unutra, ali dim neprestano kulja i strašno me guši. Šta ćemo, kad nemamo drugo - dodaje ona.
Strah za bezbednost
|
Stoimir i Ljiljana imaju troje dece: Anicu, Ljubu i Blagoja. Za igračke nije bilo para pa su ih pravili sami, a ceo njihov život je stao u nekoliko kvadratnih metara dvorišta i par kilometara ulice.
Ostajemo ovde
|
