Krasić: Tužba protiv Karle del Ponte
Šef pravnog tima za odbranu lidera radikala Vojislava Šešelja, Zoran Krasić izjavio je danas da bi protiv bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte i još dvoje haških tužilaca mogao da bude pokrenut sudski proces ako "prijatelj suda" kojeg odredi Hag zaključi da je haško Tužilaštvo vršilo pritisak na svedoke u procesu protiv Šešelja.
"Ako prijatelj suda, na osnovu istrage, zaključi da je osnovana tvrdnja da su nedozvoljeno uticali na svedoke, može da predloži pokretanje postupka za nepoštovanje suda po službenoj dužnosti", rekao je Krasić Srni.
Ako bi u takvom sudskom procesu bilo zaključeno da su troje tužilaca krivi, odnosno da su uticali na svedoke, to bi, prema Krasićevim rečima, bitno uticalo na relevantnost i dokaznu vrednost svih izvedenih dokaza Tužilaštva.
"Verovatno bi sve to moralo da se izbaci iz sudskog spisa", objasnio je Krasić i naveo da bi to "dobilo dokaznu vrednost u prilog odbrane" Šešelja koja je sve vreme ukazivala na takve postupke Tužilaštva.
Sudije Međunarodnog krivičnog suda u Hagu naredile su nezavisnu istragu tvrdnji da su tužioci Tribunala vršili pritisak na svedoke u procesu protiv lidera SRS Vojislava Šešelja, saopštio je portparol tog suda Kristijan Šartije.
Sudije su naredile istragu pošto su "postale uznemirene" tvrdnjama svedoka da su bili zastrašivani, rekao je Šartije.
On je naveo da je sud odlučio da se u tu svrhu imenuje takozvani "prijatelj suda".
|
Tužioci ucenjivali, pretili, pormićivali...
Pravni savetnik predsednika SRS Boris Aleksić izjavio je u nedelju da su svedoci, koje je izabralo tužilaštvo u predmetu protiv Šešelja, rekli za te istražitelje da "ucenjuju, prete, podmićuju, pritiskaju, sprovode torturu, krše međunarodne norme i međunarodno pravo i da za to ne odgovaraju". |
Šartije je naglasio da je inicijativu pokrenulo samo sudsko veće a ne neka strana u postupku, iako je odluka doneta povodom Šešeljevog podneska od maja 2007. godine kada je on tražio da se, zbog pretnji svedocima, postupak za nepoštovanje suda pokrene protiv tadašnjeg glavnog tužioca Karle del Ponte i tužilaca Hildegard Uerc-Reclaf i Daniela Saksona.
Krasić je istakao da je Šešelj shvatio da istražitelji haškog Tužilaštva vrše pritisak na svedoke i potencijalne svedoke tek kada je u decembru 2006. godine dobio pravo da se brani sam i kada je Tužilaštvo moralo da mu dostavi sve spise, a da je već u martu 2007. godine podneo zahtev da se protiv Del Ponteove i dvoje tužilaca pokrene postupak.
On je naveo da je 15. maja 2007. godine Pretresno veće Haškog tribunala donelo odluku da postupak, na osnovu zahteva Vojislava Šešelja, bude pokrenut tek po okončanju postupka za ratne zločine.
Tužioci su odbili da daju komentar o pokretanju istrage, a ranije su odbacivali te tvrdnje, optužujući Šešelja da je on zastrašivao svedoke, prenela je agencija AP.
Šešelju se sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnih prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993.
Šešelj je 21. januara 2009. dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet, po nalogu pretresnog veća, bio zaštićen od javnosti.
Lider radikala je 24. jula 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i ta kazna mu je potvrđena 19. maja 2010. Zatim je Šešelj 4. februara 2010. drugi put optužen zbog objavljivanja u knjizi podataka o 11 zaštićenih svedoka.
